Ratnik

419. НАУЧНИ И поуЧНИ ДЕО

чки мора свакојако да сматра као наставак огромне угарске равнице. Операције војне на том пролазу немогу наићи ва никакву озбиљну препону планинску, и могу се кретати сасвим слободно све до Литве и Пожуна. Будим, и ако је дуго био крајњим местом турске владавине у Угарској, неможе се никако сматрати као на граници, него баш у средини тога големога војишта. Њега су Турци сматрали као ослонац, одакле ће освајати и остатак средњег Дунава, а Аустријанци као први стратигијски објект за повратак изгубљеног земљишта. И тако предели, који та Фланкују, као што је Вага, Грана и Раба, чине и по Физички и по војнички саставни део једног и пстог војишта, коме су природне границе, — санкцијонисане и политичком старом међом — на Алпима Стајарским, на планини Литви и на малим Карпатима. -

Од Пожуна на више, то је Дунав горњи, а од Ђердапа на ниже, доњи.

Од средњег Дунава најјужнији део, од утока Саве, до Ђердапа, припада граници нашег полострова.

Од Београда па све до Смедерева десна је обала узвишена и брдовита, а код Смедерева се спусти, да нај_ пре Мораву, а за тим Млаву пропусти Дунаву. Даље је опет брдовита и висока, подупрта планинским окомцима. који идући у коб огранцима Карпатским, што од севера на леву обалу стасавају, Дунав стешњавају, и воду му убрзавају. Поступице оба орега прометну се у планину, која литицама својима од тврде стене а врло велике висине, пропушта згомилану масу воде као кроза пукотину, уску, стрму, неприступну. Од Голупца па све до Оршаве, дакле у дужини близу 100 километара, то је само кршевито ждрело, у коме на више места и у кориту дунавском има посејаних стена. Од Гребена па до Кладова траје онај чувени Ђердап, који је одвећ тешка међа доњем и средњем Дунаву, а тује и међа целом стратигиј-