Ratnik

О БРЗОМ УТВРЂИВАЊУ 827

чезава пред нуждом. Међутим држимо за нужно напоменути једну од најважнијих примедаба и одговор на њу, који је изишао у Француским новинама „Књижара војна“ у Октобру 1877. год. | |

„Често је чињена приметба бојној Фортификацији, да је нужно при томе мало зауставити се,“

„Утврђујући бојиште, веле, губи се слобода у кретању, привовани смо и нехотећи, за тачке које смо изабрали и утврдили и да их неможемо више напустити, јер "се бојимо да трупу недеморалишемо. У колико се добија у снази, у толико се губи у кретљивости, тако, да ако непријатељ нападне с друге стране, а не с оне од куда" смо се надали, ЕН. пр. ако грози с бока, — наједанпут настаје забуна, устежемо се да напустимо положаје тако брижљиво утврђене, те тако маневрујемо невешто и слабо.“

„Заиста у овој приметби има истине, но нетреба се чувати; јер и у рату, као и у свима стварима, највеће користи скопчане су свагда са тешкоћама. Само је нужно знати утврдо, колика је вредност и једних и других.“

„На ову приметбу лако је одговорити, да један генерал несме никад да сметне с ума, да главна сила коју у рукама има, то је његова војска и да, према горњој претпоставци у приметби, мора да предузме кретање трупа чим увиди да је нужно. Међутим, ако војска добра осматрајућа оделења има с преда и са стране, неможе се опколити и с бока јој заћи а да непримети; па и ако је у бојном реду, нестоји да нема времена да изврши промену фронта довољно брзо, да застане непријатеља јошу кретању. Најпосле ваља приметити, да ако су утврђења паметно подигнута, лако их је прикрити тако, да непријатељ позна њиову јатину онда, кад удари с Фронта, а тада је наравно, за сваку промену напада доцкан,“