Ratnik

38 РОАРЕЛЕТИМК •

На десној обали Вардара, на сектору француске 122 дивизије, налази се такође једна маневарска зона од неколико километара ширине, где би француске трупе могле предузети офанзиву у вези са енглеским трупама на левој обали.

На тај начин, на овом најважнијем делу непријатељског фронта могла би се развити довољно јака снага енглеско-француска, која би била у стању да сломи отпор непријатеља. На овоме делу фронта могуће је изводити операције и преко зиме, а близина базе и лак саобраћај обезбеђују сигурност и брзину у снабдевању.

Тачно је, да се по пробијању непријатељског фронта у долини Вардара, наилази на Беласицу планину и на теснац Демир Капију. Али то не може имати великог значаја, ако се успе да се непријатељ добро потуче на граничном фронту. Бугарска војска, ако би претрпела озбиљан пораз на своме првом положају, не би била у стању да даје јакога отпора на следећим положајима, јер је знатно пала у моралу. Да би Бугари одржали своје људе у рововима, њихови официри морају прибегавати драконским дисциплинским мерама па често и убијању, гађању из митраљеза или топова, те зато шаква војска, после једног озбиљног пораза, представљаће само једну гомилу буншовника и незадовољника, коју неће моћи нико задржаши ни на каквим положајима, па ма како они били природно јаки. У осталом, у садањем рату показало се, да нема несавладљивог терена и да је за нападача много важније питање довођење својих огромних нападних средстава до „места употребе и обезбеђење лаког и брзог снабдевања, него ли фотрификацијска или природна јачина непријатељских положаја. А, у том погледу, долина Вардара је најпогоднија и она представља најважнији и најкраћи операцијски правац ка Овчем Пољу, Скопљу и Софији; с тога на њему треба сасредити довољну снагу енглеско-француску и ту извршити пробојфронта наравно уз сарадњу трупа из Моглене и лука Црне Реке.

Ако би се овај план дејства усвојио, онда би требало !. српску армију, која је сада на фронту: Сокол—ЦрнарРека (источни крак), сменити са овога фронта другим савезничким трупама и послати је на садањи фронт ||. армије у Моглену, ради њеног ојачања. Кад би целокупна Српска војска, појачана тешком артилеријом, била сконцентрисана на фронту Моглене, она би била у стању да предузме офанзивне операције са фронта Сокол—Добро Поље—Ветреник ка Кавадару и Демир Капији.

Међутим, може се усвојити и друга стратегијска комбинација за операције а то је, да се долина Моглене узме за главни операцијски правац, јер и ако се овим правцем постиже циљ индирекшно, ипак је он врло примамљив, јер се до објекта долави са мање жртава.

г