Ratnik

СОЛУНСКИ ФРОНТ 39

Део фронта од Дубице до Сокола по природи је јак. Соко са Добрим Пољем, где се линија фронта ломи под правим углом и иде на север ка Црној реци, представља врло осетљиву и истакнуту тачку непријатељскога фронта.

Успешним дејством планинским гребеном у лакту Црне Реке преко Бобишта и Високог (Марково гумно к. 1506) непријатељ би се могао одбацити од садање његове линије одбране, која брани приступ Прилепу, али држећи линију Козјак — Кучков Камен — Ђуров Камен — и Дренску Планину, која затвара даље продирање правцем у луку Црне Реке, а повијајући своје десно крило на положаје планине Бабуне (с. и. од Прилепа — Крстец— Свињичку главу и Строшку планину и даље на Прострањске |планине и Џурију између Дебра и Струге) непријатељ би на овој стратегијско-географској баријери могао спречити даље продирање ка долини Вардара.

Међутим, кад би се овладало положајем Добро ПољеКравица — Бетреник — Кучков Камен — Ђуров Камен и даље управило дејство у правцу Кавадара и Негошина ка долини Вардара, не би се наишло. више ни на какву природну јаку баријеру, повољну за одбрану.

Сем тога, овим правцем обилазе се и најјаче баријере Дренска планина и Бабуна и наступа се у бок и позадину непријатељског фронта на десној обали Вардара.

Ако се узме овај правац као главни операцијски правац, онда би се морао узети у комбинацију као помоћни операцијски правац лук Црне Реке са-десном обалом ове реке, где би дејствовале француско-талијанске трупе у правцу Прилепа и даље на фронт Бабуне, док би трупе из Моглене вршиле стратегијски маневар за обилазак Бабуне са југоистока.

Ако би наше операције долином Моглене успеле, онда би резултат тога био повлачење непријатеља из области на десну обалу Вардара и евакуација дела територије и јако утврђеног фронта у шроуглу Беласица планина — Дојранско језеро Вардар. Сем тога, слабе аустријске посаде биле би тиме принуђене да евакуишу сву област Албаније јужно од Шкумбе.

То би био први циљ или прва етапа Солунске Војске у постизању главног циља: пресећи везу Берлин — Софија Цариград и изоловати Бугарску и Турску од Централних држава.

Једном потучена бугарска војска и нагнана на повлачење под тешким приликама, морално непоуздана и заморена ратом, без сваке сумње не би била у стању да се даље и дуже времена одупире Савезничкој Солунској Војсци, чији би морал, нарочито Српске војске, порастао до највећег степена, а која