Ratnik

42 Ро НА К

Према томе, не може се извести напред поменута офанзива са садањом снагом, јер ако би се и извела потребна концентрација снаге, ослабили би се други фронтови и изложили ризику да буду пробијени од стране непријатеља и тиме паралише постигнути успех. Сем тога, потребно је у моменту офанзиве вршити притисак на цео фронт и тиме омести рокирање непријатељских трупа и извршити што јаче груписање и у лакту Црне Реке, те да се правцем Бобиште — Високо Дренска Планина врши офанзива споредног значаја.

Излази, дакле, да је га офанзиву на фронту [. српске армије потребна снага од 6 дивизија и 60 тешких оруђа. Сада на томе фронту има 3 српске слабе дивизије, које не представљају у пешадији укупну јачину једне дивизије, те зато излази као потребно да се на овај фронт доведе још 5 дивизија са још 60 тешких топова, или око 50.000 ефективних пушака, са 60 топова.

Сразмера тешке артилерије требало би да буде: 20 оруђа између 150 мм и 200 мм, 20 топова између 200 мум и 220 м/м а најмање 20 топова 280 м/м.

У даљем свом наступању Солунска Војска имала би добро израђене путеве за аутомобилски саобраћај, које је непријатељ израдио за снабдевање његове војске на садањем фронту, од којих треба нарочито споменути путеве.

а) Демир Капија—Конопиште—Мрежечко—Рожден—Ковјак— Добро Поље; Кавадар—Конопиште;

6) Бела Водица —- Дуње — Мелница — Полчиште.

(Сем ових путева непријатељ је израдио и следеће жељезничке пруге:

Удово—Дедели (нормални колосек);

Удово—Ђавати— Богданци;

Радомир — Дупница — Долином Струме до Мариног Поља (у раду даље ка вароши Струмици);

Градско—Дреново —- у раду ка с. Тројанци;

Прилеп—Тополчани и даље ка фронту;

Скопље—Тетово— Гостивар — у раду ка Кичеву;

Феризовић—Призрен (2);

Све ове жељезнице су пољске.

Поред тога, непријатељ је конструисао и следеће ваздушне жељезнице:

Дреново— Прилеп (дупла линија);

Тројаци—Дуње—Разим Беј —— у раду ка Полчишту,

Демир Капија—Конопиште.

Са мало средстава и за кратко време све ове комуникације моћи ће се брзо оправити и користити за снабдевање