Ratnik

СОЛУНСКИ ФРОНТ 43

Солунске Војске у њеном наступању у срце Македоније, које ће бити олакшано још и богатим месним изворима у сточној храни, коју непријатељ неће бити у могућности да потпуно однесе или уништи.

Усвоји ли се за главни операцијски правац долина Вардара, онда је такође неминовно довести на Вардар, као појачање, свеже снаге од 50.000 ефективних пушака и 60 тешких топова у сразмери како смо горе изложили.

У сваком случају најтежи перијод операција на Солунском фронту представља фаза заузећа садашњих непријатељских положаја, а све осшале операције биће врло лаке, прво зато што непријатељ позадње линије није ушврдио и оне се дају лако изманевроваши, а друго, што бугарска војска једном тучена на садашњим положајима, пашће у моралу толико, да нигде више, све до старе бугарске границе, неће моћи дати озбиљан ошапор; те је зато очигледно, да се са сразмерно малим појачањем Солунскога фронта могу добшпи огромни резултатши од неоцењиве корисши за све Савезнике.

Изасланик Њ. Кр. В. Престолонаследника, за време свог бављења у Лондону, посетио је Министра Војног Лорда Дерби-а, коме је такође изложио целокупну ситуацију на Солунском фронту. Он је одобрио наше погледе на ситуацију, појачање фронта и одмор српских трупа, за које се изразио врло ласкаво, али, поред свега тога, није нам могао дати позитивно уверење, да ће наше жеље бити усвојене, пошто то спада у надлежност Начелника Главног Ђенералштаба и Војнога Одбора.

Начелник Енглеског Главног Ђенералштаба није делио идеју Српске Врховне Команде о важности Солунскога фронта већ је заступао гледиште, да сву снагу треба концетрисати на западни фронт.

Наш делегат био је примљен у Француској од председника Републике, маршала Фоша, Министра Војнога Пенлеве, Маршала Жофра, Бријана, Буржо- а, Франка, Бујана и Дешанела. Сви су они делили наше мишљење, како о важности овога фронта и могућности успешне офанзиве, тако исто и 0 потреби смене и одмора наших трупа. Сви су обећали да ће учинити са своје стране све, да се Солунски фронт појача и Српска војска смени и одмори, али се то није могло одмах извршити због Италије, коју су морали помоћи услед пораза на Капорету. Зато је, због врло тешке војничке ситуације на италијанском фронту, морала бити одложена за неко време обећана помоћ за Солунски Фронт, те тако и у 1917. тодини нисмо могли успети прибавити овоме фронту ону важносш коју он заслужује, и ако смо се две године очајно зато борили.