Ratnik

7124 РАТНИК

Општа гледишта за извођење наставе 1. Циљ наставе

Настава војничка обухвата ове циљеве:

1. Да обвезницима свију чинова створи тачан појам о -томе шта сваки од њих треба да зна и да ради према датој „ситуацији. То значи: да се може радити за време рата не само "по примљеној заповести, већ и по својој иницијативи али са есигурношћу;

2. Да код старешине створи ауторитет, а који они треба „да одрже у свима приликама, и

3. Да пробуди, негује љубав ка служби и поверење у васљаност војних институција.

Једна милицијска војска (као што је швајцарска) може бити способна за рат само тако, ако истовремено испуњава сва три горња циља.

Настава чисто формална (стројеви) треба да се ограничи "на најнужније ствари. Али, тамо где је потребна поправка форми, ово тражити без икакве милости.

Старешине. — Да би се постигао успех, старешине треба да су не само старешине, већ и разумни васпитачи. Посма-трати (третирати) официра и подофицира са неке висине и са педантношћу, то би значило то исто, што и неразумевати свој позив: томе старешини недостаје поверење и љубав ка служби.

Потчињени треба да је уверен, да претпостављени никада неће тражити од њега нешто, што он не би могао да испуни, ако би у то уложио и сву своју енергију. Ово уве„рење је основа свију војничких способности.

Настава. — Начин издавања заповести и командовање јесте један од главних (есенцијелних) услова ових гледишта (убеђења). Али, да би се могли посветити војној дисциплини и да се њено развиће увећа, потребна је и разумна настава.

Циљ ове наставе је да младом рекруту објасни: да би војска могла одговорити своме задатку, потребна је апсолутна послушност — као најважнији њен основ. Најзад, било би потрешно, ако би се створило уверење, де је прво потребно објаснити оправданост (опортунитет) једне заповести па да би "се постигла добровољна послушност. Војник мора бити тако васпитан, да се покорава без икаквог објашњења. |

Циљ војничке обуке је — васпитањем развити чврстину карактера.

Прави војнички дух је онај, који допушта свима онима који га имају да подносе тегобе службе без жалбе на замор.

Да сматрају као сасвим природно савесно испуњавање своје дужности у свакој ситуацији; као и да све појављене "тешкоће и опасности сматрају, да су оне једино зато ту, да