Ratnik

НАСТАВА У ШВАЈЦАРСКОЈ 125

се очеличи њихова воља и да то све тежи главном циљу: јачању карактера.

Никада чврстину карактера неће моћи да развију оне старешине, које својим потчињеним не признају право даи они имају своје „ја“ и који ни најмање не воде рачуна о части и осећају достојанства.

Не заборавимо, да што се има више културе и разумности, у толико се више схвата потреба за војничком дисциплином, исто толико је већа осетљивост према злоупотреби њеној.

Војна служба изискује: јасан поглед, одлучно заповедање,. каткад и са неумитном строгошћу.

Међутим непрекидна грубост — раније свакодневна појава — са тоном охолим и увредљивим изазива клонулост још од самог почетка. Ово ствара испрва пометњу и бојазан, а за т"м гнушање и саму службу чини још тежом.

Треба имати стрпљења према слабима и да се захтеви. службе повећавају постепено.

Пажљиво треба избегавати све што ће војнику изгледати као шиканирање.

Који старешина уме да схвати правилно свој положај према својим потчињеним, неће се бојати да са њима изван службе има у часовима одмора и другарске односе, те да са њима подели радост и бригу. Њему неће бити тешко да увек остане на висини свог позива, избећи ће околност да оваквим својим држањем тежи за плопуларисањем; са друге стране ипак може себи да осигура поверење својих потчињених, чим они осете да је његова симпатија према њима не само искрена, већ и природна и некористољубива.

Треба се старати, да се ради са вољом и весело. Не треба одређивати за један посао више времена но што је потребно. Шта више за службу наставе треба захтевати напрезање свију сила. Исто тако треба и од саме трупе тражити највеће напоре, те да се види зашта је она способна, као и да се у њеном раду налази и задовољство.

У жељеном тренутку, а у погодној прилици, треба да наступи и извесно попуштање у служби; то ствара промену и утиче повољно

Ето, тако се у трупи ствара воља, хомогеност у раду, као и поверење у своје старешине; сузбија болест (навика) за критиковањем и зла воља, а негују племенити осећаји;

тиме се трупа чини способном за највеће жртве у часовима опасности.

: У почетцима стварања војничких закона у 1593 г. налазе се и ове одредбе: а) најстрожија дисциплина за време борбе, 6) најстрожије: казне за бегство, пљачку, скрнављење цркви и напада на нејач.