Ratnik, Jun 01, 1921, page 63

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 57

Непосредни повод за побуну у немачкој морнарици дао је онај неспретни налог адмиралштаба 28. октобра 1918.: флота мора да заштити десно крило немачких армија у Фландрији. Један се део морнара успротиви да суделује у овој акцији, коју из горе наведених разлога држи сасвим узалудном и безуспешном. Да би овде зацело дошло до битке са главним енглеским силама и да би та свршила са потпуним уништењем Немаца, то је свако дете знало: после битке код Јутланда размер сила постао је за Немце услед много бржих новоградња у Енглеској све неповољнији. —

Морнарима се објави да се ради само о једној вежби флоте. Али се открију знаци припремања за последњу очајну битку. Отварају се писма официра, где се праштају са својима: „Радије ћемо сви погинути, него да предамо флоту Енглезима.“ Ове се вести шире од уста до уста, од брода до брода:, Хоће да нас још у задњем часу рата све уморе“. Флота револтира. Морнари запрече њен излазак. Говори официра, умиривања, расправе остају без успеха. Поново се нареди излазак; опет не пође за руком, па ни трећи пут. На поверљиво наређење: „Флота на сваки начин мора изаћи,“ увек на ново шаље се одговор: „Извршење налога није могућно.“

Око хиљаду морнара би ухапшено. Али баш то постаде знак за крајњу резистенцију: „Кад се пошло тако далеко не може се натраг“. — Ова револуција морнара у Килу није била вештачки створена — роди је невоља, јер је терен зато спремљен политиком тадање господе. Што је револуција букнула на флоти, томе је главни разлог, као што је речено, владање поморских официра, поступак њихов чији корен беше у пруско-милитаристичком систему. —

Закључци и изгледи.

Најизразитији победиоци у рату беху флоте Британије и американска индустрија и техника, која се стави у њену службу. Као у свима највећим ратовима историје, сила на мору водила је одлучујућу реч.

Али никада не беху тако јасни одношаји између копнених и поморских сила у њиховим узајамним утицајима као у овој титанској борби: с једне стране силне армије, које дуго времена преко рата остају у претежи, а са друге стране, сила једне много јаче морнарице, која непрестано у својим кљештама држи континенталну силу противника, поморска сила, која скрши и сумарене. На мору, од првог па до последњег дана рата, савезничке су државе апсолутни господари ситуације и диктатори — зато побеђују, истина не у једној одлучујућој поморској битци, — него једино помоћу њихове стално