Ratnik, Jun 01, 1921, page 65

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 59

зору: да надмаши две најјаче до њене поморске силе. — Овакова поморска политика на све стране, која гута милијарде, била би расипање народног имања, ако меродавни фактори не би рачунали, као и до сада, са могућношћу, са вероватношћу — дакле са сигурношћу будућих конфликата, који се силом морају решити.

Што се ситуације у Средоземном мору тиче, овде сада доминирају само још два фактора: на западу је Француска господар, на истоку Италија. Ова присвоји један део најмодернијег бродовља бивше аустро-угарске флоте и стиче овде превласт. Међутим, рат створи и друге државе на мору. И оне хоће да живе, хоће да буду независне и равноправне... и оне захтевају за себе и децу своју места на божјем сунцу, и „оне зато морају — поПеп5 уоПел5з —- да гледају у дволичје Јануса. Зато ће сваки разумети, да наша држава — била њена политика и најмирољубивија и најприправнија за свако споразумевање — без силе на мору никад не би могла постојати као равноправна, као раг таг рагез! Зар не беше ово, откако први топ пуче, девиза Антанте, којој девизи долетише све наде њених савезника2

Три четвртине целокупне Јадранске обале налазе се у рукама Италије. Она је и на источној обали присвојила или за себе осигурала све важније луке. Трст, Река, Задар. Трст је са Реком стовариште целог увоза и извоза словенске им позадине, те могу овој да служе или као мост или као препрека. То је стање неприродно, исто тако неприродно, као кад би Југославија добила Венецију и Анкону. Лука са својом увозећом и извозећом позадином творе једно тело, исто као глава и труп човека. Чија је лука, тај може да диктује трговини и индустрији „туђе“ позадине. Он може, ако престану пријатељски одношаји са позадином, одрезаном од мора, да ју учини простом својом колонијом. Тако долазимо до незапречиве логике: као што се једна земља осигурава од суседа помоћу једне њему једнаке сувоземне силе, тако се и господство на мору осигурава одговарајућом силом на мору. Политика, то ће рећи просуђивање, а владање, рећи ће предвиђање. И за нас вреде исти закони, које су друге поморске власти пронашле као исправне, као неуклониве.

У сваком могућном конфликту у будућности Јадран, налик дугачкој врећи, код Отранта може да се затвори херметично — тако херметично, да би наше подручје на обали морало да се загуши — наша обала, која мора да буде и да остане за сваки даљи наш развитак најбоља веза са целим светом! Зато водећа мисао наше поморске политике не може да буде друго него: из сопствене силе наћи пута и начина, наћи средстава, да се слобода обале, слобода наше домовине обезбеди. Док је