Ratnik, Jun 01, 1921, page 67

НЕСПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ЛЕШАДИЈЕ И АРТИЉЕРИЈЕ ЗА ВРЕМЕ РАТА.

Не само код нас, него иу француској, руској, талијанској а вероватно и у свима осталим војскама, било је великог неспоразума, нарочито у почетку рата, између пешадије и артиљерије.

Ово ме је веома интересовало, те сам често сам долазио у додир, нарочито са француским тобџијама- а и са осталим, дискутовао и претресао ово питање и долазили смо до истих резултата.

Овај неспоразум, који се некада испољавао у незадовољству пешака, био је последица непознавања — од стране пешака, па ни од оних на највишем ступњу командовања материјала артиљеријског, нарочито муниције, а томе је доприносила донекле и несигурна веза између ова два рода оружја.

У одлично написаној књизи Г'Еуојш Поп де АгШепе репдал! Та аџегге од ђенерала (азкошп-а команданта артиљерије првог корпуса у ШПе-у, стоји: да је овај неспоразум поглавито у ова три питања:

1) Немогућност да се непријатељски топ ућутка одмах и онда кад пешадија жели.

2) Уображење да артиљерија има много мање губитака. но пешадија.

3) Несрећно бачени метци.

По мишљењу уваженога г. ђенерала, требало је одмах, још у почетку рата, да Врховна Команда интервенише упутима, који би претресли сва ова питања. Код нас још осим овога требали су наши пешачки официри, нарочито команданти, да буду боље верзирани о могућностима и немогућностима у артиљеријском гађању.

У Француској за време њиховога рата, били су разни артиљеријски курсеви гађања, у коме су били и пешачки официри, команд. бригада па и дивизија. За ове курсеве увидела се потреба у току самог рата.

Да расмотримо један по један од ова три најглавнија узрока незадовољства.