Ratnik, Jun 01, 1921, page 70
64 РАТНИК
могао да постигне 7100 м. гађајући темпирно, то ће рећи, да је добијено близу 2000 м., а ми нисмо ништа додали у домету нашег топа од 75, који је много боље конструисан за далекометна гађања.
Закључак је увек онај на који се често позивамо: најопаснији непријатељ није увек противник према нама, него идеја која у себи садржи погрешну вредност средства којим се располаже.
Сигурно је, да ништа није карактеристичније, као погрешка у правилу од 1869 г. Не треба је никад заборавити: то је пример заједничке грешке учињене од интелигентних људи.
Толико о овом питању код Француза, који су доцније, пошто су увидели погрешку, као што је горе речено, повећали даљину топа од 75.
Да ли смо ми у овом погледу ма шта радилиг Нисмо, а морам да признам да нисмо ни били у могућности, јер смо наше наоружање добили од Француза и то топ од 75 (модел 12 год. коњичке артиљерије), који је имао мањи домет но француски државни топ од 75 (добили смо неколико и од њих, али после рата). Тако исто и муницију смо добијали готову и према томе нисмо могли да предузмемо (сем да интервенишемо код Француза) да што по овом питању радимо (јер би нам за ово требале радионице, полигони за пробе, школе гађања итд.).
Због малог домета нашег тспа 75, било је више сукоба са пешацима. Ево једног интересантног :
У наступању на положају испред „Царевог Села“ — наше батерије изврсно су дејствовале и Бугари су напустили ровове и дали се.у бегстео. Батерије су их гониле ватром, док су коњица и пешаци јурили за њима. Кад сам приметио да су батерије изгубиле домет, наредио сам промену положаја. У истом пак моменту, командант пешадије (иначе мој друг изврстан у сваком погледу) викнуо је: „Зар сад батерије мењају положај, кад непријатељ у нереду бега“2 И заиста, на даљини око 8—9000 метара видело се бегство непријатеља у нереду. Командант цикну: „Молим те нареди да се пуца, даћу командире под суд, што прекидају ватру и т. д“. Мој је одговор био: „Буди ладан, ми топџије нисмо давали техничке услове топу, видиш ли да је даљина скоро дупла“. „А хаубице“ упита ме он. „Оне имају још мању даљину“. За врло кратко време, већ је са другог положаја отворена ватра и он се умирио. Је ли био у праву2
Још у одбрану наше артиљерије да наведем:
Французи на њиховом фронту имали су: тачне карте, имали су план управљач за сваки фронт у размери: 1:10.000. Даље су имали топографску мрежу целокупног терена. (сапема5 де Нг). Имали су најсавршеније апарате за летење и упо-