Ratnik

'92 РАТНИК

"вале су се судбе француских армија, па и саме Француске. чСве се брисало пред овим обзиром и, доиста, тада не беше време да се мисли на поновно заузимање Впеу-а; тада се ради успеха предвиђеног маневра и задобијања надмоћности над непријатељем, морало прибећи и почети са напуштањем, мада против своје воље, једног дела националне територије.

В) После битке на Марни.

Тучене непријатељске армије повлаче се. Гоњење је отчпочето. Док наше левокрилне армије имају задатак да наджриле десно немачко крило на западној страни, дотле наше централне армије концентришу своја напрезања против непријатељског центра и лезог крила, а З-ћа армија има да тежи мпресецању непријатељских комуникација, предузимајући енергичну офансиву у северном правцу преко празног (слободног) простора између Аргоне и Мезе, наслањајући се на Наш -де „Меџзе и утврђено место на Верден и штитећи свој десни бок.“

Али ускоро, са разних разлога, гоњење се морало зау„ставити. Непријатељ, који нам је оставио својих заробљеника и материјала, почео је давати отпор. 6-та армија, иако ојачана, чини покушаје, који нису могли у резултату дати тактичко гобухватање немачког крила.

Непријатељ се пашти да парира наш обухватни манезар предузимајући са своје стране исти маневар против нашег левог крила. Тада почиње трка ка мору, са преношењем свег интересовања ка нашем левом крилу, коме се стално морају слати сва наша појачања, где се може тражити одлука. Ова трка ка мору завршава се доцније, после битке у области Мпра, стабилизацијом и овог дела фронта као и осталих. Ако Немце нисмо могли обухватити, бар смо их спречили, да они "то ураде према нама и да грозе енглеским комуникацијама.

За време овог периода сви наши погледи беху управљани жа левом крилу, јер се на тој страни одигравала судбина битке. Сав остали део фронта, па било то Впеу или ма који други део, био је од мањег интереса.

Када се у зиму 1915. године фронт беше свуда стабили„зирао, наметало се питање како да се он проломи, те да би се потом до максимума експлоатисале последице пролома. При томе беше важно да се нађу тачка или тачке пролома, не ради овог или оног посебног циља, као што би могло бити повраћање неке области, него такве, да би, ако би успео про„лом на тим тачкама, за непријатеља биле проузроковане нај-

+ Посебна инструкција МЗ 22, од 11. септембра.

г Посебна инструкција за Ш. армију од 12. септембра.