Ratnik

0 ||||||||____РАЗЛИЧНОСТтИ – 121

победе, извојевање њено, ослобођење подјармљених Француза и ослобођење Париза. Жофр је добио маршалски чин, јер је битком на Марни учинио победу вероватном и омогућио ју је; Фош зато што ју је извојевао; Петен, што је довршио ослобођење, добив чин под зидинама ослобођенога Меца, а покојни Галиени добио га је (после смрти) зато што је он отпочео ово ослобођење и одбранио Париз... Ове четири личности нису се могле мимоићи.

Али кад је тако, онда се нису могли мимоићи ни друга тројица: Лиотеј, Фајол и Франше д'Епере, који су се на видним положајима борили у далеким земљама, даље, много даље и од Рајне. Тако су били дакле и они наименовани.

Пројектовано наименовање још неких маршала, сем горњих, наилазило је на доста жучну дебату како у комори тако и у штампи. С једне стране тврдило се, да је горњим разлозима исцрпљена свака даља потреба. изузетног народног признања, док су се други позивали на историјске преседане. Изнета су и два пројекта: поновно завођење некадашњег звања „генералног маршала“ или још једног најстаријег ђенералског чина (н. пр. корпусног). Први предлог сматра се неподесан, јер би јаз између оба маршалска чина био сувише велик, а други стога, што би признање у том облику било доста слабо. Ни трећи пројекат (званичан) нема много изгледа на остварење: да звање остане и даље а да се ови садањи маршали сматрају као старији, па ће им се по њиховој смрти попунити ред из осталих садашњих кандидата. Али, пита се, да ли ће у том случају доћи ред на старе ђенерале Поа и Кастелно-а, и ако би, рецимо, ђенерали Гијома, Дибоа, Манжен и др. могли да чекају.

Изгледа ипак, да се овим последњим пројектом приближило решењу: наименовању још неких, најстаријих по годинама са рангом после до сад унапређених с тим, да остали, млађи, причекају на ред уз признање њихових права „која им ни смрт неће ускратити“ (ако би тј. случајно раније умрли, као што видесмо код Галиени-а).

Подесност овог решења, које одаје сву дубоку нежност и проницљиву досетљивост правог француског духа (езрг! сашој5), појачава се и тиме, што се поред оваког решења помишља још и на завођење још једног вишег ђенералског чина, да би се задовољио нагон захвалности и отворило шире поље признању и за остале, млађе, такође заслужне за отаџбину.

По француском М.