Ratnik, Jun 01, 1922, page 85

ВОЈНО-САНИТЕТСКО искуство НАШИХ РАТОВА И РЕФОРМА НАШЕГ ВОЈНОГ САНИТЕТА.

За време ратних операција у свима војскама влада једно познато тактичко правило, а то је, да се са војишне зоне уклони назад у позадину све што нема посла у оператевним јединицама, све што смета или одмаже операцијама. Са војишне територије се евакуишу: становништво, грађанске власти, заробљеници, ратни плен и све друго. Искључује се сваки други саобраћај, сем војног, уклањају се чак и читаве оперативне јединице, чим постану неупотребљиве за борбу. Из истих ових разлога, са војишне територије се одмах уклањају и евакуишу назад у позадину и сви болесни и рањени борци.

Уклањање и евакуисање болесних и рањених има много оправданих разлога. Оно доноси користи не само тактици, већ и самим оболелим и рањеним борцима. Одлазећи из непосредне близине оперативне зоне, тактика добија у томе што се ослобођава једног непродуктивног терета, који не користи а много захтева, — какав је рањеник и болесник и брига око њих. Сами болесници и рањеници добијају у томе, што одлазе у прилике, где им се може озбиљно и скпокојно указати помоћ.

Из овога јасно проистиче прва и главна улога војишног санитета: он има да уклони и да евакуише што пре све борце којима треба лечење.

Уклонивши све оболеле и рањене у позадину, војишни санитет остаје на послу само поред здравих трупа. Другим речима, војишном санитету остаје само — хигијенски посао.

Овим се потпуно оцртао задатак и дужност војишног санитета. Он се своди на двоје:

1) Евакуацију рањеника и болесника и

2) Хигијенску службу код трупа на војишној територији.

Према овоме, војишни санитет нема улогу чисто лекарску. Он није позван да лечи. Он то не би могао ни кад би хтео, јер нема ни једног услова на војишту за правилно и стручно лечење рањених и болесних. На војишту он нема ни времена,