Ratnik, Jul 01, 1922, page 50

44 РАТНИК

неколико дана доцније имали су следовати напад енглескогрчки источно од Вардара, да ослободи жељезнички пут, и напад француско-италијански у пределу Битоља да привеже бугарске трупе.

Овај програм, где се сједињују тако срећно смелост и логика, извршен је тачка по тачка до последњих консеквенца за две недеље: 15. септембра пешаци ђенерала Топара, колонијалне трупе ђенерала Приноа, Срби из Шумадијске дивизије успузаше се уз стрме нагибе Доброг Поља. 29-ог коњица Жуино-Гамбете улази у Скопље и бугарски изасланици потписују примирје, што значи капитулацију армије цара Фердинанда. | Франше д'Епере се не задовољава овим успехом, јединим међутим у Светском рату. Што он хоће, тоје ићи на Дунав, маршевати на Будимпешту, на Беч, на Берлин. Тешкоћа комуникација не дозвољава му да истури напред више од 9 дивизија: шта мари пошто су оне победоносне; Непријатељ може довести у Србију дивизије али споро: месец дана му треба да довуче њих 12. Франше д'Епере га принуђава да их ангажује како једна за другом пристиже; он ће их гурати једну за другом. ИМ поред свих тешкоћа он чини како је одлучио: 1. новембра савезници улазе у Београд. Франше д'Епере спрема инвазију у Угарску. И тако још од 25. септембра била је велика битка што је довела до капитулације источних савезника Немачке, то беше зора дефинитивне победе а то беше и трећа битка добијена од ђенерала Франше д'Епереа.

Велике операције беху завршене. Победилац на Истоку имао је да одигра политичку улогу, као и војничку. Но, у овој новој фази његове акције, он би задржан ранијим уговорима које није знао и заповедничким инструкцијама што су га зачуђавале. Ђенерал би хтео да пошље у Цариград француске дивизије у исто време кад и енглеске. Он није сматрао да је то један од ратних објеката, Цариград, који је требало ставити под енглеску владавину. Клемансо је друкчије судио: Ђенерал д'Епере у овим приликама није могао да ради са истом самосталношћу као на бојном пољу, без чега би он познао исте успехе. Он задржава бар неумрлу славу да је био један од најкориснијих стваралаца победе права. Што је 3. октобра Хинденбург наваљивао да берлинска влада учини понуду неодложног мира, то беше због пробоја Маћедонског фронта и смањивања резерава као резултата „овог.“

С француског

Потпуковник Ђ. Ћирић,