Ratnik, Jul 01, 1922, page 52

46 РАТНИК

М. Радиотелефонија,

У. Телеграфија кроз земљу,

МГ. Оптичка телеграфија,

МП. Ручна сигнализација,

УШ. Акустична сигнализација, и

1Х. Сигнализација ракетлама.

Свако од ових средстава има и својих добрих и рђавих страна, које се на основу стеченог искуства морају правилно проценити ис тактичке и с техничке стране, те да се на основу тога дође до правилног гледишта у погледу њихове примене. У томе погледу питање сада стоји овако:

1. Телефон.

Добре стране телефона јесу:

1) Њиме се врло брзо преносе сви извештаји и наређења, а што је најглавније, њиме се може командни елеменат и лично споразумевати, што је од велике важности за време борбе;

2) Саобраћај је њиме неограничен како у погледу на време (киша, снег, ветар), тако и у погледу на доба дана (дању, ноћу). Изузетак у овоме погледу чини само јака грмљавина, која се у ствари врло ретко дешава;

3) Употребом шифара може се потпуно сачувати тајност кореспонденције. ;

Рђаве стране телефона јесу:

1) За везу појединих станица потребна је велика количина мотака, жице и осталог материјала;

2) Ако се ради отворено, · непријатељ може новопронађеним апаратима (амплификаторима) цео рад открити и на даљини до 4 километра од наших телефонских линија и инсталација;

3) Непријатељ може да квари и уништава телефонске линије, те је потребна нарочита организација људи за њихово одржавање и чување;

4) У предњим деловима, нарочито у пределима изложеним јакој артиљеријској ватри, веза је несигурна, и готово је редовно случај да за време јаког бомбардовања откаже, када се не може ни оправљати;

5) За подизање линија и њихово одржавање, за рад на станицама, за пренос жице, мотака и осталог материјала потребна је многобројна комора и извежбано људство, чија „формација иде често на уштрб (смањивање) борбене способности трупа.

Имајући у виду добре стране телефона, тактика захтева:

а) Да се свуда, где су потребне везе, постави телефон. ЧОна захтева не само телефоне до чета, већ и предстражне, матролне телефоне и т. д;