Ratnik, Sep 01, 1922, page 65

58 РАТНИК

беше постала једноставна грмљава, ја се побојах мало за моје војнике. Зато пођох да их обиђем.

Прођох прво кроз ове који су били у слагалишту, да видим како се држе. Ред и правилност код свих оделења били су такви, да се није имало апсолутно шта замерити. Ступих на мост, да видим како се тамо понашају. На самом улазу на мост упита ме један каплар, да ли остајем при наређењу, да војници, који су имали чизме, поскидгју ове, те да не лупају кад иду по мосту.

— Сад вам више то није потребно, одговорих му — лупајте слободно, колико хоћете, само радите што брже.

Он одмах пренесе то код војника и убрзо. почеше оделења да јуре трком и по мосту. Мост је одмицао силно, јер сам на челу моста имао најбољег и највреднијег понтонирског официра — п. поручника Драгутина Ђорђевића.

Одох до места, где су са кола скидали материјал, да видим како се тамо ради. Војници су невероватном брзином јурили и натоварени материјалом ка мосту и празни ол моста ка колима. Кола су истоваривали са таквом брзином, да се није могло разумети, кад брже нестане материјала са њих. Изгледало је, као да нека џиновска рука подухвати и скине сав материјал одједном. Најинтересантвије је било видети, са каквом су брзином одлазила празна кола са места, где су била стоварена. Брзина је била толика као. до у њима беху упрегнути коњи, а не волови.

Јавише ми, да су 3 војника пала у несвест од умора, но да их је наш доктор, — А. Ђокић — повратио коњаком, који је једва спасао од свога болничгра. Овај се од близине Саве и пуцњаве наших топова био толико уплашио, да се био сакрио са лековима иза једне врбе и флашу коњака, спремљену за рањенике, до пола испразнио.

Вратих се понова на обалу и кад тамо видех читава брда од материјала а да у Сави поред обале већ нема места за понтоне, наредих да за израду моста дође и | одељење.

Тада ми приступи капетан Милан Поповић и саопшти, да ме пуковник Ранковић пита, колико је распона подигнуто. Одговорих, да је подигнуто 15. Било је 2 по поноћи.

Капетан се убрзо врати и рече, да г. пуковник пита, зашто је тако мало израђено.

Одговорих, да је за то што је до сада само '/, људи подизала мост а остали су скидали материјал. Сад већ појачавам људство на мосту, те ће ићи брже.

Капетан ми по том саопшти, да је г. пуковник наредио, те су донета 2 митраљеза (колико је 10 пук свега имао) те су постављена горе на обали. Да је он стао код њих, а пе-