Ratnik
КРОЗ КАРАДАГ ДО СКОПЉА 65
Борбе са Арнаутима понављале су се целим путем. Растерани са једног правца, они су као дивокозе прелазили стрмени да се ускоро појаве на другим местима.
Због врло тешког земљишта — преко дубоких и стрмених јаруга, — бочна одељења и јаке патроле морали су избијати на кршеве, да би их очистили од арнаутских заседа. и омогућили прелаз својих трупа. Услед овога кретање је било јако успорено.
У почетку пут, и ако на много места под великим нагибом, бејаше ипак бар у неколико пролазан, те је и најпотребнија комора како тако могла ићи. Али доцније, што се више улажаше у Карадаг, пут је бивао све тежи, сасвим је искварен, излокан, сувише узан, испресецан дубоким и стрмим јаругама многих планинских поточића. Местимице сасвим се и губио. Комора је морала све више да изостаје, поред све помоћи, коју јој указиваху придодата одељења и ради осигурања и ради извлачења.
У долиници безимене речице према селу Бујићу, претходнички батаљон наишао је на један већи арнаутски збег са неколико воловских кола. У једним колима нађени су сакривени револвери и доста муниције. Када су војници хтели да прегледају и сва остала кола, са косе изнад речице, отворили су ватру на наше одељење неколико прикривених Арнаута. После краће борбе и ове су косе очишћене од Арнаута те је пролаз трупама био отворен.
Око 3 сата по подне претходнички батаљон избио је на косу испред Сефера. На Сефер коту 1050 сви батаљони и батерија стигли су пред мрак.
Сва околина Сефера покривена је шумом те је прегледност врло ограничена.
Командант |. батаљона утврдио се на положају — к. 1050 — стрељачким рововима а околину је осматрао јаким патролама.
На једном шумовитом положају, ј. и. од 1. батаљона 1! пука, налазила се једна чета из | пеш. пука Књаза Михаила, као десна побочница пука, под командом капетана Милана Димића. До доласка П! пука, ова је чета била јако притешњена од Арнаута. Одаслата одељења помогла су ову чету, да се Арнаути разбију и растерају а рањеним војницима ове чете указана је лекарска помоћ код Ш пешад. пука.
Пук са батеријом заноћио је на коти 1050. Преко ноћи ватре нису ложене.
Војницима је издата и последња порција хлеба, што се још имало.
РАТНИК, СВ. Х 1922 -