Ratnik

66 РАТНИК Лакши део бојне коморе стигао је на Сефер дубоко у ноћ; остатак ове и део трупне коморе стигао је пред зору. Једне санитетске двоколице и кола трупне коморе остали су са поломљеним точковима у клисури Сефера под стражом. О непријатељу и нашим трупама са правца од Гиљана није се ништа сазнало. Са предстраже 1. батаљона пред мрак, видело се распрскавање шрапнела у правцу Качаника.

О данашњем раду командант пука послао је писмени извештај команданту Моравске дивизије ! позива по два ордонанса коњаника, које су због велике несигурности до Прешева морале пратити и пешачке страже.

12. октобра око 6 ч. јутра пук је продужио кретање кроз Карадаг.

На Сеферу остала је у посади чета под командом капетана Лазара Поповића, где су прикупљани поломљени возови бојне коморе (са пионирским алатом) и рањеничке двоколице, јер се даље нису могле кретати.

У претходицу пука одређен је 1. батаљон мајора Смиљковића са правцем кретања уз косу на Црни Врх (кота 1804) како је на карти аустријског ђенералштаба означено), и даље стазом гребена Карадага.'

Кретање и оријентисање на земљишту јако је отежано. Карта не одговара земљишту; путева нема већ тешке стазе, које врло често престају, губећи се у кршу. Путовођа нема, и кад се по неки нађу, врло су несигурни; они познају само најближу месност око свога села. Међутим земљиште је веома погодно за арнаутске заседе које су честе.

" Претходнички делови поред извиђања и осигуравања морали су имати нарочита одељења за изналажење и обелеЖавање путева и, у колико је било могуће, за њихову брзу оправку на извесним местима.

Врло је отежано и заморно кретање било уз стрми нагиб планинских гребена који се спуштају северно и северо-западно у правцу села Стубле и Врнезова. Колоне се одужују, чешћи су краћи застанци.

Око 12. часова и 30 минута по подне Арнаути су отворили ватру према деловима десне побочнице претходничког батаљона. Према извештају команданта батаљона ово су били Арнаути из околине села Жегре. Одаслата појачања у томе

правцу разбила су и растерала Арнауте и продужила бочно кретање.

' На сва обавештења од мештана из најближе околине, нико није умео казати, нити је коме било познато, које се место зове „Црни Врх“ које је на карти обележено котом 1804. У опште нико није знао за тај назив који је на карти озрачен са „Црни Врх“.