Ratnik

КРОЗ КАРАДАГ ДО СКОПЉА 67

У исто доба командант батаљона известио је: да је путем Гњилане—Куманово прошао један наш ескадрон за Куманово; да се Гњилане синоћ предало без борбе, и да су јутрос и остале наше трупе пошле из Гњилана.

Око 5 часова по подне пук је изашао на седло спрам коте 1804. Продужено је кретање до мрака. Око 6 и по часова у вече пук се са батеријом прикупио на један мали пропланак, покривен шибљем и младом шумарицом на гребену Карадага.

Постављен је бивак у виду каре, са по једним батаљоном на свакој страни. Батаљони су пред собом истурили јака осигурања. Брдска батерија, комора и остали делови пука образовали су бивак у средини ове каре.

При постројавању бивака, отвори се према његовој јужној страни пушкарање између Арнаута и наших патрола.

Том приликом рањен је од Арнаута један војник 1. батаљона у самом биваку.

Трупе су овог дана још имале резервне хране.

Услед веће појаве Арнаута са разних страна и, према свима прикупљеним податцима, њихове намере да изврше ноћу напад, предузете су најјаче мере за безбедност трупа на преноћишту. Нарочита је пажња обраћена на систематско патролирање ојачаним патролама на већој просторији, која је највећим делом била покривена густом шумом. Забрањено је и најмање осветљавање и ложење ватре преко ноћи, која је била осетно хладна.

У току дана и ноћи није добивано никакво наређење нити саопштење из дивизијског штаба.

13. октобра продужено је кретање гребеном Карадага.

У 6 час. и 15 мин. јутра кренуо се претходнички 2. батаљон под командом мајора Добросава Ђорића правцем за Било:—Китку.

И претходнички као и остали батаљони, батерија и комора осигурани су јачим бочним оделењима и патролама, које су имале да савлађују тешко пролазно земљиште преко чука и врховн многобројних јаруга и потока источном и западном страном гребена Карадага.

Од почетка кретања трупе почела је падати киша, која је бивала све већа и пљуском падала до подне. Услед овога кретање се јако успоравало.

По подне је киша престала, па се доцније време разведрило. : Две путовође, Арнаути католичке вере — како их овде зову „Латини“ —- као и мештани из околине ово Било називаху „Урвич-Било“.