Ratnik, Dec 01, 1922, page 47

ИНВАЗИЈА СРБИЈЕ 41

Распоред за одступање, према условима земљишта, као

и правци за одступање појединих јединица био је усвојен орако: Главнина војске (!., П. и Ш. армија и трупе команде Одбране Београда) повлачиће се преко Пећи—Андријевице—Подгорице—Скадра, под заштитом | армије која ће у том циљу посести положаје на Рожају, затварајући правце од Сјенице и Новог Пазара.

Трупе нових области одступаће у д:а правца, оним од Ђаковице и оним од !гризрена, до чувеног Везировог моста и онда одатле преко Спаса, Флети, Пуке за Скадар и преко Фире и Ороши за Љеш. У почетку су имале задатак да заштите одступање десног крила (Тимочке војске), док ово не. отпочне свој покрет. Затим, пошто се буду повукле до Белог и Црног Дрима, оне ће се зауставити на планинском луку који штити Скадар и Љеш од наступних праваца који ту доводе од Ђаковице, Призрена, или из долине Црнога Дрима. Ови су положаји: Гури (кота 1200), Флети, Ћефа, Кумулс, Ороши, Мали Деизе и Ђафа Сај (20 км. западно од Дебра).

Тимочка војска има да се повуче у јужном правцу преко Призрена, Љум-Кулде, Пишкопеје, Дебра. Под команду команданта Тимочке војске стављен је и одред који је оперисао у новим областима. Овај је добио задатак да се солидно утврди на линији Гостивар — Кичево—Брод— Прилеп, и да што дуже осигура везу са француским трупама које се налазе на левој обали Черне. Ако су ове враћене у Солун, онда ће оне посести положаје испред . Елбасана на линији Ђафа Сај—Булчица— Каптан—Крстац (к. 1232) —Ђафа Сане (Охридско језеро).

У вези са наређењем за одступање Врховна команда је наредила 22. новембра, да се артиљерија и сви возови упуте Црној Гори преко Пећи—Ро;. аја и Берана. У случају да њихов транспорт буде немогућ, наређено је да се они онеспособе. за употребу, а вучну стоку употребити као товарну. Али подешавање возова новим приликама и условима марша захтевало је времена, међутим ситуација у којој се налазила војска фатално се погоршавала с дана у дан из разлога што је непријатељ стално притискивао, што су Арбанаси били непријатељски расположени, што је стање одела и обуће код војске било“ врло рђаво, те су војници полунаги били на снегу и цичи у биваку и најзад што је претила глад.

Шест дана пре напуштања леве обале Ситнице, интендантура је располагала са два милиона килограма хране за људе, а то је према прорачуну било довољно за 9 дана после отпочетог одступања. Фуражи је било још мање. Осим осталог, велики број грађанских избеглица требало је да иде истим