Ratnik, Jan 01, 1923, page 77

РАДИОТЕЛЕГРАФСКЕ СТАНИЦЕ т

дрво има се посматрати као пријемна антена грубо штимована на ону таласну дужину, која би била нешто већа од четвороструке висине дотичног дрвета. Према овом, свако такво дрво од сваког пролазећег таласа одузима извесан део енергије и то у толико више, у колико су дотични таласи приближне величине четворострукој висини дотичног дрвета. На овај начин мање шуме са нижим дрветима имаће много мање утицаја на дуже таласе, него што би то било обратно, те је потребно да се при раду преко шумовитог терена узимају увек што веће таласне дужине, да би се постигао већи домет.

На исти начин утичу високе зграде са њиховим гвозденим конструкцијама и громобранима.

Све ове појаве заснивају се на упијању таласа од стране поменутих предмета. |

У планинском терену таласи у погледу њихове енергије и јачине трпе још веће губитке, јер су подложни одбијању кад наиђу на високе и стрме планинске дуваре. Високе и стрме планине између двеју станица у многоме смањују њихов домет, да је често рад немогућ. Па када им је и створ од разних металних и минералних руда, околности су још неповољније, да се може десити, да станице у оваквом терену, чији би средњи домет био :00 километара, не могу да раде ни на 30 километара.

__ Поред тога што су таласи у високим и стрмим планинама подложни одбијању, они су подложни и узајамној интерференцији, тј, одбијени талас са правим таласом судара се, те се у извесним приликама или поништавају или се добије врло слаб резултирајући талас.

Услед свега овога у оваквом терену никад се не може одредити прави домет, јер се никад не може знати тачан профил терена, нити се могу тамо одредити појаве одбијања, интерференције и упијања.

Све што се може овде рећи то је, да се у оваквим приликама има да рачуна на много мањи домет од нормалног и да се место станица бира што даље од стрмих страна. Исто тако у оваквим случајевима треба радити са већим таласима, који су мање подложни штетним утицајима теренским.

На равном терену домет станица је највећи, а тако исто и брежуљкасти терен са благим падинама повољан је иу практици не може се сматрати као сметња.

|, Утицај атмосферског стања

Електромагнетни таласи шире се кроз ваздух, те је природно, да и атмосферско стање при томе има великог утицаја.

Обичне метеоролошке појаве: киша, магла и тд. нагпростирање електромагнетних таласа и њихов домет немају штетан утицај. Могло би се мислити, да јака киша између двеју станица може ометати таласе, али то у ствари није случај, кад се има у виду, да и при најјачој киши водене капљице не испуне