Ratnik, Jan 01, 1923, page 79

РАДИОТЕЛЕГРАФСКЕ СТАНИЦЕ 73

примати. Ово је познато под именом „сметње услед атмосферског електрицитета“ и они су двојаке природе:

Једне су електростатичког порекла, тј. оне почивају на електростатичком пуњењу антене, што се догађа из више различитих узрока. Тако у извесним случајевима наелектрисани облак, који прође у близини антене, пуни ову електргцитетом упливом (електрична инфлуенција). Даље, каплице од кише и снежни кристали често су напуњени електрицитетом и при наиласку на антену предају јој своја пуњења (електрисање додиром). Ако се антена на извесном месту прекине и на тај начин ту учини мали варнични размак, видеће се, да ће на њему услед оваквих пуњења прескакати мале узастопне варнице, Ако је антена везана за земљу, ова ћ= пуњења прелазити у земљу у виду слабе струје, која ће тећи кроз антену и у телефону чуће се јак звук. Ако је у антену уведен кондензатор и тиме антена изолована од земље, на облогама кондензатора услед ових пуњења прескакаће варнице и у телефону чуће се пуцкарање, које је често врло јако. Као средство, да се ове сметње умање, употребљава се веза антене са земљом пред поменутим кондензатором преко нарочитог калема, који има велики број навоја па тиме и велику самоиндукцију, тако, да кроз калем могу проћи у земљу пуњења, која антева прима услед атмосферског електрицитета. На овај начин пуњења, одилазећи из антене преко поменутог калема у земљу, неће сметати пријемним апаратима и ови ће примати само струју кореспондирајуће станице. Ова је струја високе фреквенције и неће моћи из антене да прође у земљу кроз калем, кроз који пролази и атмосферски електрицитет, јер је калем са великом самоиндукцијом и не пропушта струју високе фреквенције.

Поред ових сметњи услед атмосферског електрицитета електростатичког порекла, које доста ретко ометају рад, постоје и друге врсте сметњи, које више нису локалног значаја, већ долазе услед ашмосферског пражњења. Овакве сметње врло често много ометају рад и долазе врло неправилно и по међусобним размацима и по јачини. Јачина ових пражњења мења се према добу године и добу дана.

У овом смислу вршене су интересантне серије мерења у Немачкој а у времену од 20. јула 1914. до 20. септембра 1915. год. и дошло се до ових закључака:

1) Најмање атмосферско пражњење наступа у месецу јулу око 6 сати јутра, па се до месеца децембра постепено помера све док не дође до 2 сата по подне. Од месеца децембра па до месеца јуна враћа се почев од 2 сата по подне па до 6 јутра.

2) Друго још мање атмосферско пражњење, поред изложеног под 1. наступа дању при лепом времену у месецу јуну око 10 сати ноћу, па се до месеца децембра постепено помера од 10 сати ноћу до 3 сата по подне.