Ratnik, Jan 01, 1923, page 81

РАДИОТЕЛЕГРАФСКЕ СТАНИЦЕ

с мена много је већа код краћих таласа него код дужих, као што се и на слици види према линијама за таласну дужину |х од 100 метара (пуна линија) и таласну дужину х од 10.000 метара (испрекидана линија). Исто тако ове промене у јачини примања много су веће у планинским и тропским пределима него у равнијим и на мору, што долази услед промена у температури између дана и ноћи, које су у планинама и тропским пределима веће но у равници.

Што се тиче доба године, утврђено је, да је најјаче при-_ мање у месецима новембру и децембру, а најслабије у мају, јуну и јулу.

Ако се упореде графички представљене линије на слици 2. и 3. може се изнаћи најпогодније време за рад радиотелеграфијом, т.ј. време, у ком су најмање атмосферске сметње и у ком је најјаче примање, те је према томе и домет рада највећи, Ово пада у времену од 12 сати ноћу до 12 сати у подне. Које ће се најбоље време за радиотелеграфски рад изабрати, дали оно, где су најмање атмосферске сметње, или оно, где је са обзиром на доба дана примање најјаче, зависи од система радиотелеграфских станица. Код система станица, које раде са пригушеним таласима, велике су разлике у јачини примања према добу дана, те према томе за њихов рад треба изабрати оно време у току дана и ноћи, када је према слици 3. примање најјаче. Напротив, код система са непригушеним таласима доба дана не утиче много на јачину примања, јер ту нису велике разлике, те ту долазе у обзир само атмосферске сметње, према чему и време за рад треба бирати оно, када су према слици 2. најмање атмосферске сметње,

У. Утицај висине антене

Начелно се узима, да је домет у толико већи, у колико су веће висине антене на пријемној и предајној станици.

Код предајних станица изгледало би на грви поглед, да је све једно колико ће антена бити висока. Ту је главно за већи домет јачати предајну енергију са којом располажемо, те да њу искористимо и пустимо је зрачењем у слободан простор, што можемо да извршимо антеном погодне висине само ако је при томе употребљен одговарајући напон. Но у томе има границе, јер ако појачавањем предајне енергије напон у антени пређе меру, антенске жице показиваће видне знаке пражњења, што се ноћу може приметити по варницама, које антенске жице од себе одају. На овај начин троши се бескорисно енергија на ова пражњења без да се зрачи у слободан простор. Од тога момента свако даље повећавање енергије не даје никакве користи у погледу неког слободног зрачења, па следствено и у погледу домета, већ се сав тај вишак бескорисно утроши на локално пражњење антенских жица. У таквим случајевима мора се повећати антена и дати јој се већа