Ratnik, Jan 01, 1923, page 84

78 РАТНИК

други извештаји, јер нам они тачно покажу: где се у противника налази артиљерија, где резерве, где коморе, где се групишу ешелони, куда (правац) се креће коњица, па чак и где је спроведена веза (телеграфска, телефонска линија). Никакав ухода не може да уђе шако дубоко у позадину непријашељскога фронта и да саопшти у крашком року шолико много извештаја, као што то може авијатичар и његов фотоапарат!

У позицијском рату, приказујући. мрежу ископаних противничких утврђења, аерофотографија се појављује као најлепше средство за извиђање.

Али се Французи нису задовољили плановима позиција, него су пошли даље: они су почели примењивати фотографију приликом испитивања резултата артиљеријске припреме, те су у овој ствари достигли савршенство.

Француски командант, који руководи операцијом, после отпочете ватре већ је знао дегаљно о свим рушењима, које је „починила његова артиљеријау непријатељским рововима, те је дакле тачно могао израчунати, да ли је време да се отпочне напад.

Од 1916 године Француз": су почели примењивати аеро"фотографију ради узајамне везе пешадије са артиљеријом и онда када је код Руса, по преносу борбе у ровове противника, услед прекида везе, артиљерија виша пута ћутала. Французи су тај недостатак били одстранили у самом почетку рата: француска пешадија, дошавши до извесне границе, палила је нарочите факље (Рог5 Кијрегл). Дим од њихових сигнала заједно са околним месним предметима фотографисао се и командни персонал добијао је тачна обавештења о положају својих предњих линија.

Процес изазивања, фиксирања и израде фотографских снимака“ вршио се у специалном аутомобилу - лабораторији, за време путовања од аеродрома до штаба армије, услед чега Ку се снимци израђивали врло брзо Дајући податке онима, који су руководили артиљеријском ватром, француски фотограметристи нису заборављали ни пешадију.

Рекло би се: шта би ту било заједничког са ·рововским обитељима и тако фином специјалношћу, као што је то аерофотографија. Али Французи, будући патриоте, умели су да заложе душу у ову по изгледу безуспешну ствар; због потешкоћа око прибављања података и успели су тиме у толико, да не само они команданти, који су руководили операцијом, већ чак и четни командири пред саму борбу добију слику разрушених непријатељских ровова испред свога одсека, да је та слика имала толико утицајног значаја по војнике, да је свако питање одушевљења војника безначајно било, јер су они после тога ишли напред без нарочитог наређења команде.