Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ О УПОТРЕБИ ОТРОВНИХ ГАСОВА У РАТУ

Поводом издања енглеског дела о хемијском рату „Тће Каадје ог ће КМмпе“ (рајнске загонетке) од мајора Виктора Лефебура, маршал енглески Робертсон дао је мишљење о ужасном дејству хемијских срестава и отровних гасова.

Његово мишљење гласи:

Резолуција, за коју је јављено да је примљена на Вашинктонској конференцији, којом се спречава употреба отровних гасова, треба да нас потсети на велике могућности, које ствара овај нови метод ратовања. Не обзирући се на наше искуство из 1914.—1918. године, ми смо -- када мислимо о рату још и сувише склони да говоримо о пушкама, топовима и војницима, исто онако како смо мислили пре осам година, и осим академских саветовања у једноме комитету у министарству војном мало је учињено, да се хемијскоме ратовању прида онај значај у нашој војној политици који оно заслужује.

Акција Америке

Америка са карактеристичном проницавошћу схватила је ситуацију, оснивајући у 1920. години засебно хемијско ратно одељење, а недавно повисила је годашњу суму за потребе овог одељења од један и по на један и три четвртине милиона долара. Питање је, да ли ће ово одељење сада ца ишчезне 2

Ми не смемо да заборавимо критично стање, које је произвео први гасни напад код Ипра, у априлу 1915. године, нити фрапантне успехе хемичара од тога датума до новембра 1918, године, и треба споменути, да је, по казивању једног американског официра, од укупно 215.000 американских губитака 75.000 било последица употребе гаса. (Ови бројеви дају бољу оријентацију него што би је дали британски бројеви, јер су американске трупе од самог дана ступања у операције биле изложене гасним нападима, што није случај са британским трупама).