Ratnik

84 РЕН НРИ ГК У

више дана, а у исто време постигла би се економија у ваздухопловном материјалу. Без понављања — због оскудице у простору — многих примена хемијских средстава у рату, рећи ћу овом приликом једино, да је хемијско ратовање врло јевтино и да се може припремити у апсолутној тајности. Она не захтева никакве трошкове у мирно доба, ни почетно ни поновно, укратко речено, идеалан је пример одличног принципа вођења рата мобилизацијом мирнодобске индустрије.

Брза употреба фабрика боја за ратни рад

С разумном припремом свега што се односи на припрему и количину материјала, алата и машинерије, и с правилним. мерама у циљу испитивања, једна хемијска фабрика, као што је фабрика боја, може тако рећи за час да пређе са свога редовнога мирнодопскога рада на производњу отровнога гаса з= ратну употребу. Ми знамо, да су готово све отровне супстанциије које су Немци употребљавали у последњем рату, биле препариране у фабрикама боја. =

Из тога следује да ће држава, која је најбоље снабдевена фабрикама и персоналом те врсте, бити такође најбоље снабдевена за рат, и најмање је вероватно, да ће се та држава, ако када до рата дође, одрећи великог преимућства којим располаже. У каквој размери стоји спремност за рат у овоме погледу може се оценити према факту, да је немачка продуктивна способност у синтетичним материјама за боје достигла у 1918, г. два пута већу способност него све остале светске државе укупно. Ова огромна надмоћност може бити да сада није толика. али није много мања.

Да ли смо сигурни од употребе отровних гасова 7

Версаљски уговор забрањује производњу отровних гасова и аналогних материја у Немачкој, али нити је тај уговор нити Вашинктонска конференција од ма какве стварне користи, ако се не предузму кораци да се то приведе у дело. Сигурност противу употребе отровног гаса, која зависи просто од гаранција на папиру и која оставља на расположењу обилата срества за масу продукције таквога гаса — није никаква сигурност. На Хашкој конференцији било је усвојено, да се не пристула употреби пројектила, којих је циљ расипање отровних и шкодљивих гасова, али су при свем том они у рату употребљавани. Фабриковање хемикалија — неопасна и битно мирнодопска индустрија — изгледа да је немогуће забранити, као што се то може учинити са грађењем сумарена. Једини начин на који Версаљски уговор и Вашингтонска конференција може да да стварног ефекта — и то само до извесне ограничене мере — јесте свођење и ограничење продуктивне способности разних хемиских фабрика на степен мирнодопских стенена од-