Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ . 87

ПРИДАВАЊЕ МИТРАЉЕЗА АРТИЉЕРИЈИ

У свесци „Ратника“ за фебруар ове године под горњим насловом изашао је чланак артиљеријског пуковника г. Александра Терзића.

По овом питању писац је мишљењг: да митраљезе треба придати артиљерији као саставни део њене формације, па налази да је најбоље придати по два митраљеза на батерију, Но у исто време он жели да буди јаче интересовање и дискусија по овом питању, нарочито и стога што је имао (прилике да чује и противна мишљења, Налазећи да је ово питање врло важно ми да исто у овом случају изискује дискусију, хоћемо да изнесемо и своја мишљења. те ·

Писац жели: да артиљерија нађе заштиту против ависна у самој себи, налазећи да други родови оружија неће бити у стању у ближој својој позадини да артиљерију осигурају против авиона, из разлога што су заузети својом борбом и својим послом, што артиљерија треба да се брани сама у колико год више може, и у колико више има самоодбране, у толико је слободнија у акцији и независнија од других родова оружја.

Данашња борбена техника и ако је јако усавршила разна ватрена оружја, она ипак није достигла такав степен савршенства, да један род оружја, с погледом на наоружање, успособи за разне улоге, које намеће и опредељује савремена борба. Данас је стање такво, да борбена тежина иде све даље развијајући специјалност оружја, што само за своју функцију у тактици повлачи специјалност у начину употребе ових гсрестава у борби. Отуда је дошло до здруживања и узајамног потпомагања у борби. С појавом авијатике ова се узајамност ремети више него ли раније, артиљерија се ставља у зависан положај и на штету извршивања свог главног задатак. Па пошто техника до данас није могла остварити једну идеалну ствар: да се један род оружја може наслонити само на себе па, слободан и независан, према приликама изводити борбупитање је: да ли је писац изабрао најбољи пут и начин да, у овом случају, ову потребу што слободније акције колико је могуће више осигура 2

Прошли ратови истакли су у борби јаче него ли икада раније потребу узајамности дејстава на принципу узајамног потпомагања. Крваве, сурове и дуготрајне борбе натуриле су у том циљу и вођама и борцима бригу и старање за везу. Значај везе захватио је прве мисли о борби, а старање за везу опредељавало се у правцу да се иста што интимније одржи ради најкораснијег искоришћавања дејства наоружања. Ово је могуће извести, ако се комбинација ратне технике врши с погледом на могућност изражавања максимума корисног дејства у борби. Само на тај начин здруживање је оправдано