Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 95

делова на супротној обали реке ни за читавих 15 километара, добио сам од команданта Митровачког одреда, п.пуковника Драгутина Ристића, наређење да пребацим у Срем неколико одељења из 6. пука ЈИ. позива и покупим све наше оружје са материјалом што је на бојишту било разбацано. Због овога ја сам 31. августа, у пратњи капелника 13. п. пука !. позива Индриха Винша, лично прешао у Срем и неколико минута разгледао бојиште главне колоне Тимочке дивизије !. поз. на дан 24. августа 1914. год. када нисам видео никакве фортификацијске радове наших трупа, а најсмелије могу рећи, да два реда добро удешених ровова није било ни на левом крилу нашег неизрађеног ужег мостобрана.

Налазећи се 1919. год. као командант сремске посаде са штабом у Руми отишао сам маја месеца на кобно чеврнтијско бојиште и разгледао га читавих 6—8 сати, када такође нисам видео ни најмање трагове однаших ровова, док су се непријатељски ровови могли тако рећи без поправке употребити. Најзад ово се и сада може утврдити, јер је бојиште утрина села Јарка или Шашинца, која се никако не оре.

5) У осуди наших трупа које су 24. августа 1914 год. прешле у Срем, а нису израдиле мостобран, нити у опште прибегле каквом утврђивању, што је потпуно оправдана замерка, п.пуковник Путниковић изводи следећи закључак: „да је овоме био разлог што наша пешадија гаји одвратност према инжињерским радовима, доказујући ово своје тврђење доживљајима, које су инжињерски официри имали са пешадијом“!!! Затим писац тврди: „да одвратност пешадије према утврђивању долази од тога, што пешадијски официри знају врло "мало или нимало инжињерске ствари, па да услед тога не би губили од своје вредности ни у чијим очима, они ниподаштавају инжињерска знања и у говору и у раду!!22

Баш кад би пензионисани ђенерал г. Кондић, пешад. пуковник Драгутин Ристић и живи команданти батаљона и командири чета из 13. и 15. пеш. пука и признали да, из разлога које писац износи, нису наредили јединицама да се у Срему 24. августа 1914. год. утврде, генерално мишљење п.пуковника Путниковића не може се примити као аксиом, јер горе поменуте старешине не представљају све официре наше пешадије.

У периоду од 1914—1918. год. наша је пешадија без ичије помоћи утврђивала све своје борбене положаје од Дунава и Саве до солунског фронта и обратно, што могу посвецочити не само сви живи пешад. официри, подофицири и прости војници из тога времена, већ то морају признати и посведочити и сви наши борци из осталих родова оружја, који су са пешадијом били у тешњој вези, а нарочито артиљеријски официри.