Ratnik

96 РАТНИК

Кад се има у виду да је наша пешадија у току минулих ратова прерила готово цео Балкан, онда не може бити речи о њеној толико великој антипатији према утврђивању, како то г. Путниковић тврди.

Имајући прилике да видим стрељачке ровове свију наших непријатеља, могу рећи да се наша пешадија, обзиром на све околности, доста солидно и вешто утврђивала, а како су при овоме послу били инструктори пешадијски официри, то се без икаквог устезања може рећи да је велика већина пешадијских официра, нарочито командири чета, команданти батаљона и пукова, знала примену пољске фортификације, те је за велико чуђење из каквих је извора црпео податке п.пуковник Путниковић, када је могао тврдити да су наши пешад. официри знали врло мало или нимало инжињерске ствари, бар у колико се ово односи на пољско утврђивање.

Ако су наши инжињерски официри и инжињерске трупе показали у минулим ратовима способност и стекли заслуга, то ни у ком случају није у помагању пешадији да утврди своје борбене положаје, већ на другом пољу техничког рада, па зато су и непријатни доживљаји инжињерских официра са пешадијом гола уобразиља.

Главни род оружја, који осваја и поседа положаје ради одбране јесте пешадија. Инжињерија са свима њеним средствима придаје се пешадији да јој овај задатак олакша. Ако пешадија, односно њене старешине, не разуме ову услугу коју јој инжињерија нуди, како то писац за нашу пешадију тврди, то иде на њену сопствену штету, а инжињерија и инжињерски официри не могу због тога имати каквих страшних доживљаја. Напротив, пешадија је често доживљавала непријатне тренутке, што смо ми уопште оскудевали у инжињерским официрима, а нарочито оним који би и поред своје довољне стручне спреме имали и толико иницијативе да положаје, које је наша пешадија отела, ректифицирају у инжињерском смислу, т. |. да одмах по прекиду борбе у првој линији обиђу положаје, даду нову трасу и повежу делимично у нападу импровизиране ровове.

Ако би се ко у овоме питању, што тешње везе између инжињераца и пешадије, имао жалити, то би прече право било пешака него инжињераца. Ратујем од 1912. године и непрекидно сам био стројеви официр и бораци смело могу тврдити да смо ми пешаци за све ово време успели да вежемо тесно за себе само артиљерију, која је ретко кад при општем јуришу пешадије изостала са улогом, која јој је у борби додељена. Инжињерија и коњица немају још ове тесне везе са пешадијом, но извесно је, да ће за евентуални будући рат и ово бити постигнуто.