Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 111

иницијативе одређиваће сопствена вредност сваког извршиоца задашка.

Овакав исти однос у методу рада код команданата и иницијативе код њихових потчињених органа постоји и код извођења операције са масеним јединицама.

Да би се постигао максимални успех, виша команда мора унети најпрецизнији метод рада у општу организацију намераване операције. Тачност и брзина извршења не зависи увек само од прецизног извршивања добивених задатака од стране потчињених органа већ такође и од способности њихове да усче ш парирају појављене препреке и тешкоће, непзбежне ирашиоце сваке операције, које се појављују било због неспоразума, било изненадним случајностима, било личном заблудом и ш. слично.

(Ове тешкоће и препреке имају у толико теже последице у колико су већа напрезања уложена од стране свих извршилаца дотичне операције, па је само иницијатива свих ангажованих редова у стању да их савлада и отклони. На пр. извршивањем усиљених маршева, прелаз преко откривених просторија, измена детаљних распореда за парирање непредвиђених случајности и т. д. Ова иницијатива омогућиће се и извести само методичним издавањем заповести и постепеним упознавањеи свих употребљених јединица са општом ситуацијом и заједничким циљем коме се тежи. Свакако ће савремена техничка средства за везу олакшавати узајамност напора, али она не могу заменити иницијативу.

У колико су трупе многобројније и ангажоване јединице веће, у толико је виша команда мање у стању да прати и улази у детаље операција и у толико је иницијатива потчињених извршилаца већа и потребнија. Један командант дивизије познаје тачно места свих својих јединица; командант корпуса познаје опште стање и распоред својих дивизија, тренова и возова, ако му се корпус креће по једном путу, а такође и распоред магацина из којих се снабдева; он регулисава детаљне односе помоћу етапних служби. Командант армије рачуна само са корпусима и ограничава се само на издавање опште оријентације у погледу етапних служби. Командант трупе армија мисли само на маршевну зону својих армија и на њима додељене објекте и дели им железничке путеве и позадинске реоне. Сваки од ових команданата мора у принципу најстрожије избегавати мешање у надлежност потчињених команада, јер рђаво обавештен о извесним детаљима ризискује да изда неизвршиво наређење, или бар да проузрокује велике тешкоће у извршењу.

Због овога је маршал Молтке давао армијама или самосталним армијским деловима само директиве а никако запо-