Ratnik

102 РАТНИК

вести, одређујући им само циљ и ограничавајући им само зону дејства или подчињавајући групе једну другој, ако су имале заједничку зону дејства; те директиве су врло ретко садржавале детаљнија наређења.

Но ове директиве нису увек бивале разумеване, те су отуда проистицале врло озбиљне тешкоће, јер је остављена иницијатива армијским штабовима била и сувише неодређена или они нису били у стању да разликују или савлађују техничке тешкоће предвиђених операција.

Исто тако овакве директиве нису биле увек у стању да осигурају садејство више армија, у толико више што су се уједињене масе на релативно малом простору знатно увећале за последњих четрдесет година.

Подробнија наређења могу бити потребна, да би се избегла забуна, али се ипак треба ограничити на најнужнија наређења остављајући извршиоцима максимум иницијативе, задржавајући ипак право интервенције не зазирући при том од бојазни мешања у туђу надлежност.

Ђенералштабови неће моћи испуњавати своје задатке ако не буду префињене интелигенције, не располажу са много такта и савршеним познавањем техничких услова за вођење операција и не воде довољно рачуна о личним особинама потчињених команданата. Немогућа је и неизводљива жеља за управљањем свима детаљима и треба напустити извођење сваке операције која се не би могла извести по досада изложеним условима.

Виша команда има заповедну дужност да стави у службу све интелектуалне и моралне напоре целе армије, да их удружи и упути заједничком циљу ради задобијања највећег могућег успеха.

Командант ће то постићи само ако и сву своју личност буде потпунце посветио предузетом задатку.

Место главног команданта је најчешће дубоко у позадини, у центру телеграфске и телефонске мреже која ће му омогућити брзо примање свих извештаја и разашиљање свих наређења.

Главни штаб групе армија треба да избегава промену свога места, да не би прекидао ток послова и премештао веома компликовани технички апарат који му служи за везу и осигурава експедицију извештаја и пријем наређења. Он ће дакле мењати своје седиште ретко и тек после дужег времена, и по неминовној потреби, у циљу успешнијег руковођења операцијама.

Армијски штабови се придржавају истог начела нарочито, у периоду маршевања, док су корпусни штабови позвани да буду увек у зони коју њихове трупе заузимају.