Ratnik, Mar 01, 1923, page 130

124 РАТНИК

наименован је за главног инспектора (!пзресјешг обпегај) источних трупа (азијских вилајета). На том положају прва му је брига. била, чим су се Грци искрцали у Смирни, да обустави демобилизацију у тим вилајетима и да нареди делимичну мобилизацију. По његовим је упуствима националистички конгрес одржан месеца јула 1919. у Ерверуму и септембра у Сивасу, одлучио стварање Војске Народне Одбране са задатком да одбије нападаче и оне који хоће да продру у земљу (1е5 епуа ззеиг5). |

Та војска, одвојена и независна од редовне војске, имала је да се организује и попуњава путем добровољних пријава. Али требала је да носи униформу регуларних трупа.

На практици није било стварне разлике између редовне и војске народне одбране. Она прва се у осталом сва придружила овој другој.

Али да би се ипак колико толико сачувао спољашни вид, бар у почетку, нарочито према Савезницима, предузете су извесне мере обазривости, те се у образовању турске националистичке војске, временски узев, могу разликовати ове три фазе:

1. Од почетка маја 1919. до почетка године 1920. организоване су усташке чете (бђапдез), привидно независне, на лицу места у извесним крајевима, па се боре против Грка у области Смирне, затим противу француских трупа у Сирији и Киликији; јединице редовне војске отоманске не учествују у борбама, оне чувају унутрашњост, Кавказ и Курдистан.

2. У даљем току године 1920. усташке чете постепено образују јединице Војске Народне Одбране а старешински кадар као и јединице за прихват даје редовна војска.

3. Најзад, у 1921. год., одлучено је укидање чета, које се сад стапају са редовном војском; из тога никне национали= «стшичка војска.

Националисти Мале Азије уложили су велике напоре у организацију ове војске, да би је постепено формирали и одржавали, као што се види из доње таблице.

Да би се ту наведене јединице наоружале, спремиле и снабделе свим потребним материјалом, сем оног који им је стајао на расположењу у локалним магацинима оружја и муниције, националисти добише помоћ од руске совјетске владе, која им је послала нарочито муниције и новца. Поред тога користили су се и снабдевањем преко приватне трговине западних народа, кад је слобода ове трговине била призната 1921. године.