Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 89

последице рата нису баш све ствари рђаве. Наша велика и снажна држава последица је рата. Последица рата је и наше остварено народно уједињење, изузев онај део нашег народа, што стицајем околности још не уђе у састав наше државе.

Али има и последица рата, које нису добре; оне чак често иду и на штету ових изнетих добрих последица рата. Не треба се варати. Оне постоје. Њих сретамо на сваком кораку: међу нама, у друштву, на улици, читајући новине и т. д. Потребно је познати их и искорењивати. Има тих последица и ван наше отаџбине, широм целог света, али смо ми позвани да завиримо у ове, које се непосредно нас тичу, које се косе наших интереса, које су камен спотицања природном елану нашег националног развитка.

Задржаћу се само на оним рђавим последицама рата, које се опажаху код нас,у војсци, међу нама. Срећан сам. што баш оне нису тако страшне, како их је аутор горе поменуте мисли схватио; о њима се дуго може говорити, али са песимизмом не треба тако далеко терати.

Жижа наше слободне и уједињене отаџбине, она мала Србија од Београда до Врање, запљускивана олујом мржње околних суседних великих држава, које су подјармљивале наш троимени народ од источних Алпа до солунске равнице, схватила је достојно свој задатак Пијемонта, и у ономе што представља народну одбрану постигла је за владе Петра Великог савршенство у погледу моралне спреме њене, као и моралне вредности целокупног њеног живља. То се и на делу громовито показало 1912. године а затим кроз све ратове, да се крунише проломом солунског фронта.

Не желим се освртати на материјалне услове успеха. Они се паралелно истичу са моралном вредношћу једнога народа заиста, али ја не могу о томе говорити.

У погледу моралне стране потребна је — да се тако изразим — сировина, морална подлога, која се преноси из крви у крв на поколења, која се преноси у нашим жилама још од прастарих јунака, још оних из Бојке, а затим оним светлим примерима, које познаје историја нашег троименог народа.

Ту кућа игра врло значајну улогу. Затим школа. Учитељ — тај први васпитач и будилник нашег разума и осећања, мора да буде родољуб, прегалац у апсолутном смислу те речи, иначе — разоран је. Црква је моћан сарадник учитељев. Оне мисли, које се уливају у детињу душу са катедре и амвона, дубоко се укорењују и неизгладиве су кроз сав живот. Трећи ступањ васпитања налази огроман део нашег народа тек у војсци. Ту, већ зрели, млацићи долазе пред једног васпитача,