Ratnik

90 РАТНИК

са којим су ређе долазили у додир и код свих тих младића, скоро без изузетка, заснован је још из раног детињства према том реду култ поштовања, страхопоштовања — као пред свештеником. Тај васпитач је официр; то је у знатној мериин подофицир, једном речју старешински кадар у војсци.

Две установе дају нам старешински кадару војсци: Војна Академија и Подофицирска Школа; нешто и стални кадар, из: чијих се редова задржавају у војсци они, који имају способности и воље да се приме тог деликатног позива. Ге су установе дале нашој војсци наш стари официрски кор (у који убрајам све старешине, које су завршиле своје војничко образовање до 1912.), који несумњиво има да буде углед за сва поколења нашег старешинског кадра.

Тај стари официрски кор, који је водио војску кроз њене успехе, чији преставници и данас постоје, махом на челу војске, у колико нису пали на пољу славе и части, дошао је у поменуте установе за подизање старешинског кадра непосредно из народа, у главном из крајева оних уских граница мале Србије. Темељ њиховом васпитању савршено је постављен на оном елементу, који називамо дисциплина. Ми, војници, задржимо се код ове речи: дисциплина. Промислимо мало више о њој и научимо се, да је дисциплина мати успеха. А дисциплина је познавање и стриктно извршивање свега онога, што у војсци постоји као правило, пропис или закон, почевши од Правила службе 1 део до Војног Казненог Закона. Наш стари официрски кор, који има да буде углед за сва поколења, учио је, научио је и спроводио је све оно, што унесох у обим дисциплине. Поред тога, задојен жарким патриотизмом,. он је могао и да покаже онако сјајне резултате у току минулих ратова. Кад сам се приликом једног премештаја опраштао са својим старим искусним старешином, он ми је дао савете, који нису на одмет ни једноме војнику: „иди и упамти, а реци и твојим друговима, да наши прописи и правила, које имамо, показаше толико савршенства, да ће мучно и само искуство у току рата утицати и давати повода, изузев чисто техничких новина, да се у њих унесу неке особите измене; добро их научите, да би могли успети у вашем позиву.“ Налазим, да је овај старешина имао пуно права кад ми је дао тај савет.

Данас, после рата, наша је отаџбина постала слободна држава једне компактне масе целокупног нашег народа, који је својом злом судбином до пре неколико година завршавао своје хиљадугодишње вазалство, потчињеност и робовање оним народима, који ничега заједничког нису имали са Словенцем, Хрватом или Србином. После огромне катастрофе оних народа,