Ratnik

'92 РАТНИК

спроводи. Она мора првенствено да дође до свога максималнога израза у већ поменутим установама, где се подиже старешински кадар, како би тај старешински подмладак могао пренети отиске врлина старог официрског кора на целокупну народну војску. Међутим, песимистичка мисао о квалитету будућег официрског кора неоправдана је.

Ево неколико разлога:

а) Народ — извор одбранбене снаге народне и свих генија, који том народу припадају — остао је исти у нашој уједињеној отаџбини, квантитативно повећен а квалитативно неокрњен; 6) Старешински кадар, као и раније, добива се из оног истог извора, одакле је и до сада добиван;

г) Правац васпитања нових генерација старешинског кадра прима се од оних истих чланова нашег старог официрског кора, који ће дуго бити најбољи углед за наша поколења.

Не будимо песимисти, већ размахнимо нашим мишицама. Загрнимо рукаве и прионимо на посао подизања наше узданице. Огромно је поље рада наша прекрасна отаџбина. И када је, на бојни поклич, могла мала Србија дати својим нараштајима једнога Путника, или једнога Мишића и друге великане, онда нема места сумњи, да се из уједињене нам отаџбине, у даноме часу, неће добити далеко већи број великих синова. Са уједињењем нису смањени наши национални задатци, они остају велики и замашни, а та замашност сама по себи тражиће и створиће дорасле извршиоце»)

Поручник,

Мирко С. Стојковић.

ПОВОДОМ ЧЛАНКА: „ПОДИЗАЊЕ МОСТА НА САВИ КОД НОВОГ СЕЛА И КОД ЧЕВРНТИЈЕ“

У свесци Ратника за септембар прошле године изишао је горе наведени чланак од инжињерског потпуковника г. Душана Путниковића.

#) Ово излагање односи се на један ставу чланку „Формација чете“ (Ратник за април о. г. стр. 46.) од мајора г. Варјачића. Уредништво је мишљења, да је мајор г. Варјачић, одушевљен ваљаношћу, а нарочито успесима нашег старог официрског кора, дао томе израва речима, какве се у тим приликама често употребљавају, впр, „томе нема равна“, „то је беспримерно“ итд. Стога израз мајора г. Варјачића треба тако схватити, да потиче из лепог осећања захвалности, и ако је то хиперболично рекао. Али и поручник г. Стојковић има право што полази са оног што је стрикно речено, па је његова напомена и оправдана, због тога јој се и даје места у Листу.