Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 93.

Како у делу горе поменутог чланка, који се односи на подизање понтонског моста код карауле Чеврнтије, има поред врло верних и поучних података и тврђења која су недовољно тачна, и закључака који су сасвим нетачни, то би било од велике штете прећи преко овога ћутке.

Пошто сам као командант 3. батаљона 15. пеш, пука 1. позива био учесник и врло будан посматралац свега што се целог дана и ноћи 24. августа 1914. год. радило и дешавало код главне колоне Тимочке дивиз. |. позива на обема обалама реке Саве код фаталне карауле Чеврнтије, и пошто сам многе моменте забележио и добро запамтио, то сматрам за дужност проговорити о пишчевим тврђењима и закључцима који се не поклапају са правим стањем ствари, Е

1) Потпуковник Путниковић у почетку свога излагања о подизању моста на Сави код Чеврнтије тврди: „да је изабрато место за подизање моста било најгоре,“ што не одговара стварности, која је постојала августа 1914. год, а што се свакојако може и сада констатовати.

На одсеку реке Саве, од Сремске Митровице до села Јарка, на којем је речном фронту имала Тимочка дивизија 1. поз. да изврши прелаз у Срем, није било у техничком погледу бољег места за подизање понтонског моста од оног које је изабрато код Чеврнтије, што се може доказати следећим податцима:

а) Прилаз реци Сави на изабратом месту био је најкраћи, најсувљи и довољно заклоњен;

6) Избором овога места било је искључено бочно кретање поред саме реке Саве;

в) Речна обала на изабратом месту била је ниска и згодна за спуштање понтона у воду и

г) Узводно и низводно за 2—27/, км. земљиште на десној обали реке Саве било је мочарније.

Како је, поред горе поменутих техничких услова, изабрато место за подизање понтонског моста одговарало идеално и тактичким условима, то сматрам да је даље образложавање мога тврђења непотребно.

2) Писац тврди да су сви, сем инжињерског мајора Војислава Ковачевића, сматрали непријатељске пушкарнице на левој обали реке Саве за ластина гнезда. Ово је тако произвољно тврђење, да га писац не би могао ни са три жива сведока доказати. Ако у праскозорје, а према јакој месечини, нису могли свидруги официри и добрим Цајсовим двогледима на даљини 400—450 метара назрети непријатељске пушкарнице, онда је тако велика оштрина вида мајора Ковачевића заиста непојамна.