Ratnik, Jul 01, 1923, page 75

РУСКА КОМАНДА НА РУМУНСКОМ ФРОНТУ 69

Врховни Командант са осталим Командантима с фронта стигли су у Петроград 3-16. маја у тренутку владине кризе.

Провизорна влада образована од Кадета није била по вољи војничком и раденичком Совјету па је, попуштајући овима последњим, решила да се образује коалициона влада. 4-17. маја била је седница у Маринској Палати, којој је била присутна и ново образована влада, одбор Думе и представници војничког и раденичког Совјета, као и Врховни Командант. "Том приликом су команданти са фронта изложили стање војске и хитно су захтевали, да се прекине деморализација која се шири под заставом демократизма; они су захтевали да се не објављује „декларација војничких права“, јер би то изазвало губитак последњег трага од дисциплине.

Овај је захтев наишао на оштру опозицију код представника Совјета раденика и војника који су изјавили, да забрану продужења демократизације војске они сматрају као издају Револуције од стране провизорне владе.

Министар војни, Керенски, није могао никако разумети да му је немогуће сагласити захтеве који се искључују; оне команданата и оне Совјета раденика и војника, већ да треба узети једно решење т. ј. ставити се на страну команаданата, или оних који деморалишу војску. У место тога он даје околишну изјаву: да као министар он не одступа пред извршењем револуционарних принципа, али ће се ипак старати да не дозволи оно што је од штетног по војску.

Тако Команданти, при свем свом старању, нису успели да провизорна влада напусти систем који руши војску. После неколико недеља од горње Керенскове декларације, која је у истини дала свој пристанак на програм Совјета раденика и војника, која је давала само за право војницима, а остала нема о њиховим дужностима. На тај начин су Команданти остали без икаквог наслона у борби очувања војске и остављени својима сопственим средствима,

Припреме офанзиве. — План операција

Као последица ове акције која је разорно дејствовала на трупе, акције партије крајње левог крила, Врховни Командант био је стално приморан да размишља о корисности отпочињања офанзиве, јер неуспеси њени озбиљно су претили да тим повуку пад целокупног фронта.

Али стално и хитно наваљивање од стране Савезника да се испуне услови конвенције у Шантиљу, обавезивало је Врховну Команду да се реши да почне офанзиву концем јуна или почетком јула 1917. године.