Ratnik, Jul 01, 1923, page 78

72 РАТНИК

Али у очи самог напада добивен је изјутра телеграм Председника Министарства и Министра војног Керенског због повлачења са југо-западног фронта и ослабљена морала трупа, наређује, Керенски, у име провизорне владе, да се офанзива напусти“.

Под нормалним погодбама када је почетак офанзиве у пределу Рекоаци дао добре резултате, као и успех артиљеријске припреме у пределу Немолоаса, могло је се инсистирати да се понови заповест за напад и овај изведе.

Али морално стање у војсци као и искључиво право да Провизорна влада једино издаје наредбе за офанзиву, у тренутку спремања напада, најзад пример са југо-источног фронта где трупе, и ако су у почетку имале среће у офанзивном предузећу, оставиле непријатељу заузете положаје и најзад, да су 6–19. јула под притиском слабијег непријатеља почело повлачење, све је то приморало Врховну Команду да узме друго решење. Да су трупе мостобрана код Номолоасе знале за против наређење тичуће се офанзиве, што је било могуће, јер је се врло често дешавало да заповести провизорне владе, послате под притиском Совјета раденика и војника, буду знане у исто време код трупа кади у штабу, а као и раније, оне би своје покрете обуставиле, чак и ако би се у почетку задобило успеха, а то би донело гори обрт него што је био онај на југо-западном фронту. Са тога је разлога напуштена, истина са жаљењем, идеја да се произведе један удар на Немолоасу, да би се дозволило трупама да прошире свој успех на Сектору Рекоаца, све док се не би добило погодно земљиште на коме би се могли утврдити.

Прегруписавање снага да би са заштитио десни бок фронта

(Шема Те 3.)

Међутим десивши се брзи одступ трупа ј. 3. фронта који је узео јаке размере нагонио је — јер је већ постојало наређење за обуставу офанзиве — да се заштити десни бок румунског фронта.

У случају када би се повукле трупе са руске границе, удар који би извршио непријатељ у предео Каменец Подолск, Липкани, Хотине ка Јашу био би удар у дубоку позадину румунског фронта који би нас приморао да евакуишемо и део територије Румуније који нам је остао. .

Од свих праваца по којима би непријатељ могао покушати офанзиву, на основу искуства лако задобивених успеха на ј. 3. фронту, овај је правац најопаснији по нас, како по стратегијским погодбама тако и са политичких разлога, јер би евакуација Молдавије произвела силан утисак и на јавно румуњско мнење, као и на владу.

Са тих разлога руски командант румунског фронта реши, да концентрује једну армију од 3 корпуса од по 3 дивизије и два