Ratnik

76 РАТНИК

листу да ће се и код нас, тамо негде око Босанскога Брода или Осека, подићи фабрика за израду аероплана. Нека би то било што пре.

Упоредо са стварањем ваздухопловне флоте све државе, а нарочито велике, припремају и остварују и средства за спречавање уласка непријатељевих аероплана у небо њихове Отаџбине и за одбрану противу оних који тамо уђу и сметају дејству и раду трупа на земљи.

Оне се, дакле, припремају и снабдевају оруђима која ће имати нарочити и искључиви задатак: борбу и одбрану противу непријатељевих ваздухопловних снага и подпомагање рада сопствених ваздухопловних средстава. Оне су та оруђа имале и у прошломе рату и зато их данас умеју да цене и да њихову улогу за будући рат поставе на одговарајуће место.

Може се рећи да су Немци у прошломе рату, само према францускоме фронту располагали са преко 1000 оруђа за гађање аероплана. Та им оруђа нису улазила у састав остале артилерије. Она су имала, своју посебну организацију.

Ми их, може се рећи, нисмо имали у прошлим ратовима. Ако смо по гдекад и одређивали оруђа за тучење непријатељељевих аероплана, она су, у већини, издвајана на уштрб артилерије која је органски припадала дивизијама. Само неколико о оруђа тако рећи пред крај постојања солунског фронта, имали смо са нарочитом задаћом тучења непријатељевих ваздухопловних срестава и заштите слагалишта.

Због те раније немаштине као да и данас питање наше спреме: у овом правцу стоји непомично. А да то питање не сме дуго чекати на решење, јасно је свакоме. Цела наша државна периферија начичкана је непријатељима. Они најопаснији у исто време су богати у индустрији. Примећује се и заједница њиховога рада. Ми морамо бити спремни. Не сме се чекати да. и за све техника каже „своју последњу реч“. Они који одобравају кредите и они у чијим је рукама наша материјална и оружна спрема, морају благовремено да обезбеде: и оно што наш стратег комбинује и оно што ће наши тактички извршиоци имати да учине.

Ну, у томе правцу ми не желимо ништа више рећи. На "против, полазећи са основе да су горе истакнута питања на путу доброга решења, намера нам је да расмотримо питање употребе оруђа у одбрани противу непријатрељских ваздухопловних средстава, са жељом да после ових редова проговоре и други, а, нарочито они који су прошли кроз школу Француске противу аеропланске артилерије.

Ако се не варамо, сада се у Француској налазе (или тек што су се отуда вратили) 1—2 наша официра, ради обуке у употреби противу аеропланске артилерије и студије њене органи-