Ratnik

ОДБРАНА ОД ДЕЈСТВА ИЗ ВАЗДУХА тт

зације. Они ће нам рећи шта се тамо ради и како тамо мисле по овоме питању. Обиље француских средстава и искустава, обогатиће и њихово знање и њихова расуђивања. Несумњиво је, да ће нам они бити најбиљи инструктори у овоме правцу.

Ми ћемо се, међутим, у даљим излагањима ослоноти на Немце, и упознаћемо читаоце Ратника са оним шта су и како су Немци у току прошлога рата радили у погледу одбране противу непријатељевих ваздухопловних средстава. Њихов рад у овоме правцу био је обилан, и, ако нам неће послужити као неизменљиви образац, верујемо да ће нам, бар у најширем, бити од користи.

Изложићемо дакле, шта по овоме питању каже њихова инструкција, коју су, као последњу у прошломе рату, издали својим трупама, у другој половини маја 1918. год. Та инструкција није била равнодушна ни Французима. Желели су да ју имају, али су успели да је се докопају тек у новембру 1918. год. Она излаже начела и даје упуте за употребу оруђа противу непријатељевих ваздухопловних средстава, како у рововској војни тако и у покретноме рату.

Проучавајући, по овој Инструкцији, шта су Немци у последњим данима прошлога рата тражили од њихове противу аеропланске артилерије, и, имајући, касније, оно што ће нам донети из Француске они који су тамо на студијама, моћи ћемо ово питање имати пресечено са двеју тачака осматрања. То ће бити од несумњиве користи за оне који ће имати дужност да по овим питањима донесу одлуке и издају упуте.

Главна начела која Немци у поменутој Инструкцији излажу и којима су се у прошломе рату, у опште, руководили при одбрани противу непријатељевих ваздухопловних средстава, јесу:

Непријатељева ваздухопловна средства треба тући у циљу да се непријатељу забрани: извиђање из ваздуха, коректура артилеријске ватре и најзад на земаљске циљеве или привезане балоне;

Ватром оруђа противу аеропланске артилерије треба подржавати сопствене ваздухопловне снаге у борби за господарство у ваздуху; и

У вези са рефлекторима, осигурати заштиту противу ноћних непријатељевих напада из ваздуха.

На темељу овога, Немци су се старали:

да ватром оруђа одбране противу ваздухопловних средстава униште непријатељеве аероплане. Само када се то није могло постићи, непријатељ је, ватром тих оруђа, морао бити натеран да прекине своју активност или да буде најурен на велику висину;

да при непријатељевом нападу на земаљске циљеве или балоне, ватром оруђа одбране противу ваздухопловних средстава, држе непријатеља на што већем одстојању од циља; и