Ratnik

ОДБРАНА ОД ДЕЈСТВА ИЗ ВАЗДУХА 83

Одбрана треба да има вид покретљивости. Командант групе дужан је да на време обавести јединице о тактичкој ситуацији, да рад јединица противу аеропланске артилерије доведе у тесну везу са радом осталих трупа и да га прилагоди циљу борбе и ради сопствених аероплана.

У унутрашњости додељених зона, командири батерија и водници, извршују детаље својих задаћа. Од командира топова на аутомобилима Инструкција тражи да у раду имају извесну дозу дрскости и смисла за припремање одговорности за свој рад. За њих Инструкција каже: „да им се не могу прописати правила по којима ће радити: ни у погледу циљева, ни у погледу јачине дејства, ни у погледу снабдевања муницијом. Све то оставља се њиховој иницијативи.

Отварање ватре, замену и смену јединица у унутрашњости сваке борбене групе, регулише командант групе. Због тога, његово командно место треба да је такво да он види: цео свој сектор, делове суседних одсека и довољан део неба над непријатељем. То командно место Немци су бирали обично на 8—10 км. од фронта и било је у тесној вези са свима подчињеним јединицама. На њему је се налазио и по један официр авијатичар, који је био у директној телефонској вези са најближом групом аероплана за гоњење.

Безразложно стварање ватре и бескорисно трошење муниције апсолутно је забрањивано. Поводом тогау Инструкцији стоји: „Пре свакога гађања Командант противу аеропланске артилерије треба да се запита: да ли ће резултат који се гађањем има да постигне оправдати утрошак муниције.“

У погледу муниције може се рећи да је експлозивно зрно са темпираним упаљачем главно. Шрапнели, због тога што имају добро дејство само на блиским одстојањима (до 4000 м.) и на мањим висинама, употребљавају се само изузетно. Шрапнеле за запаљивање са темпирним упаљачем, Немци су у главном, употребљавали ради моралнога дејства.

Оруђа одбране противу ваздухопловних средстава искоришћена противу земаљских циљева, треба да употребљују само обичну муницију за пољску артилерију, или мунуцију са темпирним упаљачем. Противу борних кола најпогоднија су експлозивна зрна.

Количина муниције коју треба да има свака јединица противу аеропланске артиљерије зависи: од непријатељеве активности и од зоне у коју се дотична јединица налази. Немци су тежили да имају по 125—250 метака на свако оруђе, као борбени дан.

Слагалишта су обично устројавана на погодним тачкама жељезничке пруге, нормалног или уског колосека. Њима је придавано по неколико аутомобила (камиона) из аутомобилских