Ratnik

82 РАТНИК

У свакоме случају Командант групе задржавао је у својој руци лака оруђа на аутомобилима.

Сва добивана појачања начелно су избацивана унапред и постављана на фронту. Када је тамо потреба задовољена, прео-

„ статак је држан у резерви и за заштиту позадње зоне.

Команданти противу аеропланске артилерије да би били у могућности да сабразно приликама употребе своје јединице, дужни су да на време изврше потребна извиђања и да упознају: земљиште, путне мреже и могућности смештаја на њиховим секторима.

За сваку јединицу противу аеропланске артилерије, у зони непријатељске ватре, Немци су, још унапред предвиђали два положаја. Један је, још од почетка, потпуно уређиван и био је главни, а други је припреман само у најнужнијем и служио је за случај мењања положаја. Сем тога, у Инструкцији од маја 1918. год. нарочито се препоручује да се на 3—400 м. од положаја противу аеропланских батерија израђују лажни положаји.

За топове на аутомобилима положаји су бирани тамо где је имало добрих путова.

Заклони за људство били су ван батерија, али не сувише удаљени, да се не би трпели губитци приликом кретања.

У највише прилика тежило је се да заклони за људство буду израђени у бетону, те да се што више сачува морална и физичка снага људства. У тим случајевима положаји за оруђа бирани су свуда око заклона за људство.

За израду батерија употребљавани су други реденици, а не артилериска послуга, јер је она морала стално да буде спремна за гађање.

Да би се израда батерија што више скрила и место одржало у тајности, све што би могло одати рад и припреме, најбрижљивије је прикривано од непријатељевих осматрања из ваздуха. Ради веће сигурности и да би боље знали шта у овоме правцу треба учинити, Немци су сопственим аеропланима извиђали просторије на којима ће се батерије израђивати, и, на тај начин, уочавали су шта све треба скрити.

У случају када се због недостатка времена или радне снаге, није могло да припреми више положаја, они су, бар, увек извиђени, обележени и у толико приуготовљени да су, касније, за најкраће време могли бити готови.

Положаје изабране и приуготовљене за противу аеропланску артиљерију, пољска артиљерија није смела да заузме. А, ако је то ипак морало бити, чињено је само по одобрењу Команданта Армије, или, у извесним случајевима, по одобрењу Команданта корпуса. Да би се при овоме отклониле узајамне сметње и трвења, команданти обеју артилерија радили су споразумно и у сагласности.