Recimo koju

како су иоиоћу Русије стресле окове турске, иочеле еу да напредују у цпви.тазацији. Раз.така у оном, што је под Турцима било и у оном после владавине турске> огромиа је. За кратко време, те су се покрајине подигле и иису се дале сравнити са покрајинама турским. Сваки је могао видити : тамо европски мапредак. овде азпјатски иазадак. Хришћански иароди на балканском иолуострву, а наиме Срби u Бугари морају бити ироникиути великом захвалношћу према Русији и руском народу. То Срби и Бугари добро осећају; ириродни иагон, иеки инстиикт им казује, да они бо.кег пријате.иа од Руспје немају и ие могу имати. Зато је гнусан призор, садашње стање у Бугарској и у Србпји , где власници, који су се дочепали државне власти, хоће да замажу Европи очи с тиме: као да Бугари и Срби, тежећи за самосталиошћу, хоће да се отресу Руспје и руског ушшва!*) Оно што данас бпва у Бугарекој, то није иишта друго него иитрпга, ровање, Русији ееиријатељских сила иротив оправдапог и ириродног уп.тава Русије иа бадкаиском иолуострву. А.т’ чим народ бугарски, кога су даиашњи власници у окове мету.ти, раскине те окове, ирава воља иарода u симпатије према Русији хоће се одмах иајсјајније показати. Што вреди у том обзиру о Бугарској, то вреди и о Србији. Србија је постала права раиа не само иа телу Сриства, иего и иа телу Славенства. Јаднијег и жалоснијег стања још иије било, него што је данашње стање У Србпји. Наде, које је сриски иарод ставио у даиашњег краља Милаиа, још кад је кнезом био, нису се испуниле, шта више, извргле су се у жалост и огорчење.

*) Ја сам у једном великом немачком листу, читаво данашње стаље у Бугарској и у Србији, као што га желе садањи власнив,п Европи да покажу као велику опсену означио.

б