Recimo koju

7

пггаи.а својих пачела. А што о минпстрнма вредп, то вредп још у већој мери о чптавом нпзу чпповника, којима читав економни положај зависи од мипистарства, којс стоји или иада. Ту жалосну сдику показује особито садаље напредњачко мииистарство. Оно звучио нме „нанредњака“ иостало је сатиром, иодсмејом, иравим: lucus а non lucendo. Наиредњачка страика (ако у оиште о странци а ие о себичњацима може битн говора) узела је сав о.тош у себе и онда је иаравно, да је такова странка на све ирииравна, што њеним личним иитересима годи и да такову страику иеиријатељи Србњје иа свашта унотребитн могу. Од иријатс.Ђства Србије ирема Аустро-Угарској, које би било оиравдано, извргда се државна н екоиомиа потчињеност Србпје. Ко.тко у том има i'pesa од страие нанредњака, а колко од страие крал.а Милапа, тешко се даје определити. Но иа сваки начин већп грех терети крал.а Милана. Управо краљ је Милан стао у неиријатељскн одношај ирема Русији. Но краљ Ми.таи требао је зиати, да сваки в.тадар у Србији, који одстуиа од традициона.тие ио.титике српске, од иријатељства и савеза са Русијом да је такав в.тадар у Србији иемогућаи. И само шуровање киеза Милоша са Еиглезтша стало га је иресто.та сриског. Преето кнеза Караћорђа, којн се ухвао у Аустрију, срушпо се за 24 сахата. Ненриродаи ио.тожај, кога данас Србија према Русијн и Аустрији заузима, показује се у читавом низу по.титичиих иојава, које су без смнсла. Несмисао је био говорити о „равиотежн на Балкану“ и о одржању берлинског уговора у корист Србије. Сриско-бугарскн рат иак, то је најбесмислеиији и најсрамнији рат бно, кога ће српска повеспица забележнтн. Код иотчињеног и тако рећи вазадног одиошаја Србије према Аустрији, иаравно да не може бнти ни говора