Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

сведржитељ

сведржитељ, т. 9 еуђаег.

свеђ, —е, аду. Шипет, ſtets, allemal.

свеж, A, €, ad). friſ<h; —ина, —ост, и, È. Friſche.

свежањ, жња, ш. Bündel.

свежбати, ам, у. р. ſih darin finden.

свежив, In. Armpolyp.

cues, m. Naht an der Hirnſchale.

свеза, f. Band, Verbindung, Communication;

Copula; Bindewort.

свезак, еска, m. Bündel; Heft eines Buches.

свез-ати, ежем, у. р. —ивали, зујем, у. i. binden ; combiniren; — се, x. x. in Verbinduna tommen.

свезивање, EA, n. Binden; Combination (Ar.).

свезнајућ, а, е, adj. allwiſſend.

свезнали, ла, 0, 24). аШошјегјеф; —ца, 5 5 m. Allwiſſer.

свеједно, аду. аЏеЗев.

CBeRap, Epa, m. Schwiegervater (der Vater des Mannes).

свеколико, pron. alles.

свекрва, f. Mutter des Mannes , Schwiegermutter. свекрвин, а, о, Adj. der Swiegermutter; — језик, Feigendtſtel.

свекров, а, 0, ad). des Schwiegervaters.

свелек, ш. ФДапасее.

свемир, ш. Убеац, #о81108.

свемирни, на, 0, adj. го801 9; свемирна историја, Зе дејфтоје.

свемогућ-и, а, е, —ан, на, 0, 24. 20169); —ност, и, +. Allmacht.

свемоћ, 5. ЗШтафе; —ан, на, 0, 25). ад штафна.

свенародан , дна, о, 24). öffentli, der Nation. свеноћница, #. 'Danid)ibe.,

свентрати, ам, у. p. ohnmächtig werden.

свеоп-ћи, ha, e, — шти, та, e, adj. allgemein,

свереп, 2, O, adj. grauſam, tyranniſ< ; ствовање, EBA, n. Grauſamkeit, Tyrannei; — CTBOBATI, BYjCM, у. i, grauſam ſein.

сверовати, рујем, Y. a. pf. Wort halten.

CBECBET, A, 0, adj. allerheilig, бену.

CBECHJEN, HA, 0, adj. allmädtig.

CBecKa, f. Heft eines Buches, Fascikel.

свеслав-ни, на, о, adj. ho<berühmt, berühmt; —ље, ља, n. Pantheon, Ruhmeshalle.

свесрдно, свесрдо, аду. herzli<; —ст, А Herzlichkeit.

cBecr, f. Gewiſſen, Bewußtſein, Beſonnenheit.

CBECT-AH, Ha , 0, adj. beſonnen, vernünftig ; zure<nungsfähig; czecTHa TOAHHA, Furednungsfähiges Fahr; —uocr, n, f. Beſonnenheit, Vernunft; Zurehuungsfähigkeit.

CBECTE, AACM, Y. a. Pp, herabführen; zuſammenführen; kuppeln ; wölben ; reduziren; c8ecTH 090, die Augen zudrüd>en.

свести, евем, У. а. р. зијашштешоед гел.

свестран, а, 0, ad). allſeitig ; —ост, и, È. Allſeitigkeit.

свет, m. Rath.

свет, а, о, 24ј. ђе о; —о дрво, Guajacaholz.

cuêr, m. Welt, Menſchen; LTageslicht. ;

CBeTa,o, TAa, O, 3dj. g[dnjenb,

— 314 —

свеудиљ

светац, тца, m. Heilige; Feiertag.

CBETAYAIL, IIA, m. fleiner Feiertag.

светачки, EA, 0, ad]. der Heiligen.

свети, тога, ш. Heiliger, Hauspatron.

светилиште, та, n. Opfer, Opferaltar.

светилник, m. Licht, Lichtſpender, Leuchthurm.

светило, ла, п. Licht.

светина, +. бтеје Leute, Menge.

светиња, f. Heiligthum, Reliquie.

светињак, In. der Heilige.

светињица, f. Reliquie.

светитељ, IN. der Heilige; —Kxka, f. Heilige.

CReTHTH, UN, Y. a. i. feiern, heiligen; weihen; heilig ſprechen, fanoniſiren; rächen.

светити се, тим се, YV. I. L heilig werden; rächen, Schadenfreude haben.

светица, +. die Heilige; Leuchtfäfer.

CBETROBABE, EBA, N, Feiern,

светковати, кујем, V. a. i. [eietn, heiligen.

светковина, +. тегет, Feſt.

светлац, m. Blinken vor den Augen.

светлика, f. weißer Mosler.

светлити, HM, YV. a. 1. leuten ; glänzen; се, V. 7. leuten.

светлица, + Bliß; Frrlicht. :

светломрцати, дам, т. 1. бишјел, |d)neli baš Licht bewegen.

светлопис, m. Photographie.

светлост, f. Licht; Glanz; Durdlaucht.

светломер, Im. Lihtmeſſer.

светлу-цање, ња, п. УУШтеп; —цати, ам, 7. i. blinken; —nara ce, ua ce, y. x. blinfen.

светљење, ња, п. Leuten ; Glänzen.

светњак, m. Seudter; Blinken vor den Augen.

светов-ан, на, о, 24ј. оре; —ност, и, f. Weſltlichkeit.

CBCTOBABE, EA, n. Rathen.

световали, тујем, YV. a. i. rathen, Rath geben; — се, у. 7. ſi< berathen.

E pra, m. Mönch vom Berge Athos. CBEeTOAABAIL, BILA, m. Sihtſpender ; Rathgeber.

светодух, A, 0, adj. heiligen Geiſt habend.

светоживац, вца, m. der Weltlie.

световор, ш. KoSmorama.

светоивањска пшеница, +. Угијајале.

светоивањско зеље, n. Bruſtalant.

светокра-дац, дца, ш. Усфепојеб; —ђа, if. Kirchendiebſtahl.

светост. f. Heiligkeit.

CcBerToTAjCTBO, Ba, n. Sacrament.

светски, ка, O, ad). weltlich.

свећа, +. Kerze; CiSzapfen.

свећарица, f. Vend)tboot.,

CBéharTn, ax, V. p. beſchließen.

свећеник, ш,, У. свештеник.

свећење, Ba, n. Weihen; Heiligwerden ; Rähen; Schadenfreude.

свећица, f. Kerzen; eine Pflanze, Genziana азејерјадеа,

CcBehHnK, m. KönigSferze.

свећница, f. Sid)tme||e.

свећњак, ш. Leuchter; KönigSferze; — грана7u, Armleuchtex.

свећоноша, f. Rerzenträger.

cBeyAB.b, adv. fort und fort.