Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

CAHKOTBOP

сликотвор, ш. —ина, f. Bildwerk.

слимати, мам, у. 1. |ефеп (6фИо.).

слина, f. Roß, Speichel, Geifer. a:

CaHHaB, a, O, adj. vom Speichel, roßig; а, вца, ш. 904 Fiſole; —Bocr, f. Robigeil. E + a

слинац, нца, ш. Жовзарјеп.

слиндарити, рим, у. р. GušyieDben, bom jid) werfen.

слине, f. pl. Rob. L

слинити, ним, слинкати, ам, у. i. vroßen, flennen. j

cano! (Schimpfwort) du Roglöffel !

CAHHOTOR, m. Salivation.

слинчура, f. Art Meerfiſch, donzella.

слипарити, рим, слипити, HN, Y. a. p. von ſi< werfen, ausziehen.

слити, лијем, YV. a. p. zuſammengießen, gießen.

слича-вање, ња, п. Фегугефђеп; —вати, ам, у. 1. vergleichen. |

CIHT-aH, HA, 0, Adj. paſſend, angemeſſen; ähn15 —ност, n, f. Aehnlichkeit.

слишање, ња, п. das Prüfen (in der Schule).

слишати, ax, Vv. i & p. prüfen (in der Schule); — ce, ſi< gegenſeitig prüfen.

слобода, +. Freiheit; Muth.

слободан, 'дна, о, ad). frei; muthig.

слободар, m Freiheitsfreund.

слободити, дим, у. a. i. Muth einfpre<hen.

слободица, +. Freiheit; moja кућица моја слободица, шет aus mene Burg.

слободник, IN. Achillea ageratum (Pflanze).

слободно, аде. frei, erlaubt,

слободњак, Im. Freiſaß.

слободоум-ан, на, о, adj. freiſinuig; —Eoc7, и, f. —26, 4, n. Freiſinnigfeit.

слобођење, ња, п. Befreien, Aufmunterung, Ermutlhigen. : >

слобоштина, +. Freiheit, Privilegium.

слован, вна, O, adj. bud)jtablid).

словар, m. Wörterbuch.

словес-ан, на, о, adj. mit der Fähigkeit des Sprechens begabt; —nocr, 1, f. Literatur.

словина, f. Art Zraube. :

словињак, m. Art Zraube.

словити, им, y. i, heißen, verlauten.

словка, f. Silbe.

CAOBHHR, Im. Wörterbu<.

словница, f. Sprachlehre.

слово , п. Buchſtabe, Wort, Rede, Predigt; Name des ſerbiſ<hen Buchſtaben c; caopa, Lettern, Schrift.

словолив-адш, Ha, m, Scriftgießer ; —ница, f. Shriſtgießerei.

CA1OBOCJffJOB, IN. ебрег, Фруефег; —ити, им, y. i. reden, ſpre<en; eine Rede halten.

словде, CTA, n. fleiner Buchſtabe.

ca0r, m. Beet, A>erbeet; Sab, Faſſung; Complexion (Arithm.); Stil, Schreibart. :

слога, f. Eintraht,

caorowepje, Ja, n. 'Dro|obie,

CAOmaH, 35HA, O, 4dj. einfrdd)tiq, einig.

сложити, жим, у. a. p. ju|ammehnjeBen , 307 ſammenlegen, aufſhihten; verfaſſen, componixen ; vergleihen (Streitende); anlegen

— 827 —

слупати

(das Gewehr): verbrennen; — ce, у. т. harmoniren, einig werden, übecreinfommen.

| сложно, аду. епа фино.

сложност, f. Eintra<i.

c10j, m. Schichte, Maſſe.

слојити се, јим се, у. 7. p. exfalten und hart werden (von Fett, fetten Seiſen).

слом, т. Untergang.

слом, m. Bruch.

сломити, мијем, У. a. p. zerbre<hen; — ce, Y. т. pf. bre<en ; zuſammenſtrómen (von der Menge). :

C108, m. Elephaut. *

CL1OHOB , A, 0, adj. Elephauten-; —а кост, Elfenbein.

cadra, f. feiner Regen mit Schneegeſtöber.

слота, +. Ungeheuer, Ungethüm.

слуга, ш. 5 f. Diener, Knecht, Vaſſal : AOKTOPOB, Orafelblume.

слугин, A, 0, adj. des Dieners.

служавка, È, у. слушкиња.

служавник m. Präſentirteller.

служар, m. Bediener.

служба, f. Dienſt, Amt; Gefälligkeit; na служби, ja, zu dienen; Gottesdienſt; Dienerſchaft.

C1y%0eEH, a, 0, ad). offiziell , dienſtgemäß, dienſtbar. [ЈА јат.

службеник, ш. Diener, Beamte, Bedienſteter;

CAYÆóernnua, f. Dienerin. |

службеност, f. Servitut, Dienſtbarkeit.

службовање, ња, п. das Dienen.

службовали, бујем, у. i, amtiren.

службовник, ш. У илснопбу,

службодавац, BILa, m. Dienſtgeber.

о служебник, m. Miſſal.

служење, ња, п. das TZriefen , Rinnen von Schleim. 7

служење, ња, п. Зепеп.

служинчад, +. Dienſtgeſinde.

служитељ, ш. Злепет, Bediente; —ez, a, 0, adj. des Dieners ; —cxu, xa, 0, adj. Diener; —CTB0, Ba, D. Dienerſchaft.

да.

служити, KUN, у. а. 1. кога, коме, Угепеп;

aufwarten , fredenzen ; — мису, службу 60xJy, die Meſſe Тејеп ; ова црква служи, in dieſer Kirche wird (überhaupt) ein Gottesdienſt gehalten; — ce nx, ſi< einer Sache bedienen ; cayæzure ce! greifen Sie zu! (beim Speiſen).

служица, f. Diener, Dienerin.

служ-ни, на, 0, adj. dienftbar; —Bocr, =, f. Dienſtbarkeit.

служњамча, f. Shleimhaut.

caya, m. & f. Sihleim. ;

слузаз, а, о, ad). ſ<leimig; —ocr, n, f. Ver\<leimung. слузан, зна, о, adj. ſ<leimig.

Cff1Y3HTH, 3HNM, V. n. pf. triefen, rinnen.

слузник, m. Sleimſa>, Schleimbeutel,

слузница, f. Schleimhaut,

слузоток, ш. Ффелијив.

слука, f. Feigenſ<huepfe, Feigendrofſel.

слуконога, f. Sübelbein,

слуктити, тим, V. 1. borden, aufhorhen.

слупати, пам, y. a. pf. zuſammenſqlagen, ſhle<ht arbeiten, |