Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika, page 744

стризати

blanen Tuches zur Verzierung der Bauernröde an der Bruſt.

стризати, ижем, у. i ſ<nibeln, fein ſ<neiden; ſheeren; — ya, die Ohren ſpiben.

стризибуба, стрижибуба, f. Weidenbo>.

crpmko, m. SOnfel; —B, а, 0, adj. des Onkels.

стриљата, +. Уцагкеаје.

стрина, +. die Frau des Vaterbruders ; Lathyrus latifotius (Фјапзе).

стринин, A, 0, adj, der Frau des Onkels.

стрићи, рижем, y. a. 1. ſeren.

cTPuny, m. Oheim, des Vaters Bruder; — 1acjn, Diſtel; — BpaxjuH, Feldmannstreu,

стрицкање, Ea, n. das Snißeln.

стрицкати, вам, y. i. ſhnißeln (mit der Scheere). <

стричак, чка, шп. (ФушШе; Фр ђегоијег.

стричан, т. Agnat.

стричев, а, 0, adj. des Dheims, des Onkels.

стричевић, 11. Фејфтотнесето.

стричић, m. Griſe.

стркаљ, m. Sprin ggurfte.

стркати, кам, YV. p. herablaufen; — ce, y. т. zuſammenlaufen.

CTPEAIL Eta, m. Stechapfel.

стркач, п. Фитизртођ.

стрлица, #. Kentrophyllum Јапабот (Pflanze).

CTPAATH, Ax, Y. p. verreiben.

CTPM, A, 0, adj. ſteil.

стрмал, MIA, m. ſteiler Ort; Mühlenröhre.

стрмекнути, нем, у. p. herabſtürzen.

crpwćn, f. (tete. 5

crjpeH, m. Steigbügel.

стрмен, а, о, —ит, 2, 0, 24). ет.

стрменица, стрмина, +. ſteiler Ort.

crpwke, f. p:. Beutelſ<hnur.

CTPMEA, Ha, 0, adj. von Halmgetreide.

стрмо, аде. fteil abwärts, thalwärts.

стрмо, п. Фе.

стрмоглав, —ице, —ке, аду. Тору бег; —ити се, вим се, у. I. p. fopfüber fallen.

стрмоглед, стрмогред, ш. Trauerweide.

crpworaeba, m. ber Dor ſi hinſicht.

стрмогуз , 2, 0, 24). коњ, јего mit ſteilem Hinteren. |

стрмором, аду. кога окренути, ZU Grunde richten.

стрмуљика, f. Maisftroh.

стрнадица, стрнатка, f. Goldammer.

стрнина, f. hartes Getreide.

стрниште, Ta, n. Stoppelfeld.

стрњика, f. Stoppeln.

стрњина, f. Maisftroh.

строва-лити, лим, у. р. —љивати, љујем, У. i. umwerfen, über den Haufen werfen ; се, y. 7. niederſtürzen.

строваљивање, ња, n. das Umwerfen.

cTPOBO , n. der Haufen vom Sturme abgeſchüttelten Obſles.

строг, а, 0, 20). сеп.

строгост, f. Strenge, Ernſt.

строј, ша. Gerbeſtoff, Beize ; Syſtem ; Drganismus, Mechanismus, Maſchine; Orduung (971) ; разврнут, развијен — , aufgelöſte Linie: CMaKByT —, in Colonnen (Mil); —

— 342 —

струњица.

ан, јна, о, adj. organiſh, ordnungsmäſſig, geordnet; —ee, Ea, n. Evolution (Mil.).

стројити, јим, У. 2. i. gerben , beizen ; а“ ſtriren. :

строка, f. Safblattern.

CTPOKRAB, A, 0, adj. mit Schafblattern behaftet.

стром, m. Baumftamm.

cTrPonnna, f. Strohfeil.

строп, m. Plafond.

cTponor, m. Getöſe, Geräuſ<.

стропоштали се, штам се, У. T. p. zufammenſtürzen. строчник, IN. Astragallus (Pflanze).

строшити, шим, Y. a. p. verzehren; zerbröſeln.

CTPIIATE, IAN, Y. p. zuſamménwerfen, einpat=fen, zuſammenpaden ; — Ce, Y. T. |td) Hin=eindrüden. стрпети, пим, y. p. aushalten, über fi< gewinnen; — ce, y. 7. fi< gedulden.

стрпљив, a, 0, adj. geduldig; —0OC7, E, E Geduld.

стрти, стрем, у. p. abwiſden, herunterwi-

en.

crpyr, m. 'red)šlecDanti, großer Hobel der Faßbinder und Zimmerleute, -

сгруга, #. 966 im Zaune; Art Einfriedung vor dem Stall: große Hürde; Fntervall.

стругаљка, +. Art Diſtel.

струганица, +. Фобег.

стругање, ња, п. Фођет, Schaben, das Dre<ſeln. стругар, m. Drechsler.

стругати, ужем, Y. a. 5. стругнути, нем, У. a. p. |d)aben, hobeln, dreſeln ; Reiauß nehmen.

стругач, шп. Fuſtrument zum Saben, Schaber; Bohrkräßer (Mont.).

стругача, f. Hobel.

струготина, + Фобебрале, Feilſpäne.

стружница, f. Hobeſbant.

стружњак, m. Art Melffübel.

‘CcTPyja, f. Strömung; —Ee, a, D. Brau-

fen des Waſſers vor dem Sieden; —T7, јим, у. i. brauſen (vom Waſſer vor dem Sieden).

струј-ење, ња, п. баз ФЕбитеп; —ити, им, му. 1. ſtrömen.

струк, m, Stengel, Stiel; Wuchs, Körperbau; zena CTPyKa, von \<hönem Wuchſe: meiſt im pl. струкови, Vorrichtung zum Fiſchfang, Nachtangeln.

cTPyKa, f. Reihe, Schnur ; Plaid.

струков-ни, на, 0, adj. Fah-; —HHk, —Њак, m. Fachmann ; —њачки, ка, 0, adj. {ad}= manni|d).

струн, а. 0. ад), У. струњав.

струна, 6. Фане; Зтедепђаот. :

CTpyHap , CTpyma , m. Verarbeiter von Ziegenwolle. струнити се, ним се, у. T. pf. Art Bauchgrimmen bekommen.

струнути, нем, У. п. р: verfaulen, vermodern.

струњара, +. Querſa> aus Ziegenhaar,

струњав, а, 0, ad]. von Ziegenhaar.

CTPYIUIA, f. großer Torniſter von Ziegenhaar.

Fach, Gattung ;