Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika, page 758

тревити

тревити, им, у. 7. шејеп; —. се, у. г. |id} treffen. i ” 5

трегодишњи, ња, e, adj. dreijährig.

TPC3-AH, HA, 0, —BCE, 4, 0, adj. nüdtern, enthaltſam, mäßig; — нити се, ним се, у. T. i. nüchtern werden; —HoCT, и, —веност, и, f. Nüchternheit.

трем, m. Vordach, Portikus, Halle, Vorhalle, Saal. i

трен, т Anugenbli>.

треница, f. ein geſägtes Brett; Reibeiſen.

TPCFYTAK, TEA, TPeryT, m. Augenbli>.

TpeHyTaH, THa, HO, adj. momentan.

тренути, нем, V. a. i. das Auge zuthun.

тренуће, ћа, n. (oka), v. тренутак.

трење, EA, n. das Reiben. (

трепавица, f. Augenwimper.

трепача, +. афебтефе.

трепељка, +. Stiel (der Kirſhenfru<ht 2c.)

TPenepee, Ea, n. das Flimmern, Flattern.

треперити, рим, у. i. flimmern, flattern.

трепет, ш. трепетање, Ea, n. Zittern, Beben.

трепетати, пећем, у. п. i. zittern, beben.

трепетљика, 6. Bitternadel; Bitterpappel; Stiel (der Kirſchenfrucht). ; с

трептање, ња, n. das Blinzeln.

трептати, пћем, у. n. i. ounma, blinzeln.

трептети, тим, у. п. i. zittern , beben, {{im= mern, flattern. ;

трепушка, +. Saar ans den Augenwimpern.

трепчаница, +. трепчана, игла, Bitternadel. '

трес, —ак, ска, т. З)оппегјфад, 58069 14.

тресавица, f. Bittern. i

тресач, т. Facher.

тресење, ња, о. ФфиИЊет,

тресет, ш. Zorf.

тресигаћа, +. УЉашјејатЕ.

тресилац, иоца, m. Abſchüttler, Schüttler.

TPecka, f. Sylitter; Geräuſch ; Dorſch, gadus morrhua; Art Pflanze, phragmites commu015. 8 r

трескавица, f. Art Lanz in Slavonien; Torf.

трескање, ња, п. das Poltern.

трескати, KAM, у. а. i. poltern.

тресковица, f. Kanone. |

Tpecaa, f. milbe Weichſel.

треслица, + ZBiltergras.

треслов, а, 0, аај. von бег тресла.

тресловина, +. Holz von ђег тресла,

треснути, нем, V. n. p. erſhüttern; niederwerfen; zuſchlagen (bie Thür).

трести, сем, у. а. 1. јфђивне ; — се У. т. zittern, beben; ſorgen.

трећак, т. трећакиња, f. dreijährig (Pferd, Stutte 2c.); zweiter Nachſhwarm.

трећа-чење, A, n. das Pflügen zum dritten

даје; —чити, им, у. 1. zum dritten Male

pflügen, zur Saat pflugen, rühren.

Tpehe, adv. drittens. :

трећи, ћа, е, adj. dritte.

трећина, +. ein Drittel,

трећојагњеница, +. еп. Ффај, das zum drilten Male lammt. i

трећом, adv. zum dritten Mal.

трешићка, f. Art Traube. |

трешловина, f. Zannin.

IL OI

STAN RON NE E Бик

триш трешљен, 3, 0, adj. Abſab (am Halm). трешња, f. Beben, Zittern, Erdbeben.

'Tpčmma, +. Фијфбашт, Фијфе; Art Fiſole,

phaseolus maultiforus ; Waldtirſche. ; :

трешњак, m. Art Fiſole.

TPÈTmBAP, m: čirjd)jinf, Kirſchbeißer.

— дивља,

„трешњица, È. feine Kirſche. ‘TPEIBOB, A, 0, adj. Rirſhen-.

TPCTWBOBALI, BIA, m. Stod von Kirſhenholz.

трешњови-на, f. Stod von Kirſ<hholz, Kirſhbranntwein. 5

трештен, а, 0, 20ј. пијан —, ока betrunfen. трештина, +. Фрпнег.

“Tpemke, n. coll. Splitter.

тржа, m. Krämer.

тржан-ство, BA, D, Feier, Feterlidfeit; —CTaван, вна, 0, adj. fetierlid. :

тржар-ење, ња, n. Rramen; —ити, им, V. i, framen. /

тржити, им, Y. i. framen.

тржиште, та, n. Marftplab.

тржница, f. Nudelholz: Brotbäerin,

TP3aBHLA, f. Krampfanfall. SE

TP83-aBe, wa. n. Suden; Reißen; — aru, у. 1. те епу —ати ce, ax ce, V. TI. reißen (vom Gewehr); zu>en, zuſammenfahren, auffahren.

трзмати се, ам се, у. т. i. jid) um etwas те еп. ; :

TPI, num. drei.

тригла, +. у. тргља. |

"тридесет, пошт. dreißig.

тридесети, та, 0, adj. bteigiq{te.

тридесетница, +. Dreißigſtamt.

TPHJAecerToPo, num. Anzahl von dreißig.

триж, —ди, аду. огепта!.

трија, f. rothe Meerbarbe.

триједан, AHA, 0, adj. dreieinig.

трикратан, тна, 0, adj dreimalig.

трила, трилица, +. vi{e.

триља, f. Art Meerfiſh, trigliodeus.

TPHHAB, A, 0, adj. voll. Abfälle vom Heu etc.

TpHHaecT, num. breijebnte.. :

тринаести, T2, 0, adj. der dreizehnte.

тринаесторо, num. Anzahl von’ dreizehn.

тринити. BAN, y. a: i. bröſeln.

. тринкет, ш. онај.

TpmoA, m. Rirchenbu<h mit der Erläuterung der Feſttage.

“ TPADYT, pron. dreimal.

трипутац, тца, m. Wegerid.

трисање, 2, n. das Wiſchen, Abwiſchen.

трисати, ишем, Y. i. wiſchen, abwiſchen.

трисвет, A, 0, adj. dreiheilig.

триста, num. dreihundert.

трићила, f. dreiarmiger Leu<ter.

трица, f. die drei (in der Karte).

TPyune, f. pl. Ausfehricht, Kleie; rpuue! Poſſen!

тричав, %, 0, ад. nidht8nußig, unwerth, хе О.

тричан, 19HA, 0, adj. Rleien-.

тричарија, f. dummes Beug.

триш, у. триж.